Тренутно су они који представљају народ и у његово име владају – најгори.
А тако је, мање-више, бивало и претходних 25 година, па и раније.
С тим што раније није било ни формалне демократије.

Демократија је, у условима ниске просечне образованости и непостојања политичке културе, заправо опасна и контрапродуктивна за народ.
Недовољно образоване и оне који не поседују демократску политичку културу је релативно лако завести и преварити предизборним обећањима која се углавном не остварују. А они који та обећања дају, а не остварују и даље учествују у трци за власт и неретко је поново освајају.

Зато је за такве народе, у које спадају и држављани Србије, потребна нешто другачија демократија од оне која је позната у западном свету и коју се покушало применити и овде.
Крајњи резултат те примене је настајање партиодеспотског или охлократског поретка, поретка владавине најгорих.

Кад Бог поставља свог представника или представнике на Земљи, он то заиста ради по својој вољи,  а не по знању, јер зна да не постоји ниједан који га заиста може у потпуности представљати.
Али он је Бог, па зна како да ту „мањкавост“ својих представника реши.

Кад народ бира своје представнике по вољи, он изабере допадљиве, а то није никакав гарант да су и добри, односно способни. Зато народ мора „бирати“, односно за своје представнике узимати само оне који су доказано способни, а то је бирање по знању, а не по вољи.
Држава није „естрадна сцена“, па да се њени управљачи бирају на основу воље и допадљивости.
По вољи народ може да одлучи једино да  ли ће уопште да живи у таквом поретку, у којем су знање и способност одлучујући, или неће.
У случају да неће, мање-више га чека ово што већ има, ма шта уображавао.

&

Мада, ако ћемо искрено, већина народа је, посредно, излазећи на изборе,  већ показала да неће систем у којем су одлучујући знање и способност, него систем у којем су одлучујући партијска припадност и везе.
Наравно, мало ко би искрено признао да то хоће.
Али, „ако коза лаже, рог не лаже“… 🙂
Зато и кажем да народ МОРА узети доказано најбоље, да би уопште опстао.
Тако да је то више ствар потребе, него воље.

Драган Атанацковић Теодор

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ