Здравствено и еколошки штетно и економски неисплативо страно рударење
Какав је однос актуелних власти према, по тврђењу Биолошког факулета и еминентних стручњака САНУ, еколошки и здравствено опасном рударењу јадарита (литијума и бора) могло се видети ове 2024. године , кад је Уставни суд поништио одкуку Владе из 2022. о укидању Пројекта Јадар. Власт, тачније Александар Вучић, је похрлио да се залаже за реализацију тог Пројекта као лобиста и промотер Рио Тинта.
Онда су уследили протести грађана, забринтуих за своје здравље и судбину земље, а не протести опозиције, која се касније прокључила ваљда да опет обесмисли и ослаби те протесте, као што је учинила са свим досадашњим.
После протеста 100 и више хиљда људи 10. августа у Београду, власт, односно Александар Вучић је променио понашање и почео да прича бајке да ће стручњаци одлучити да ли ће се уопште ископавати јадарит.
Ускоро се видело који то стручњаци, стручњаци за рударство, који махом немају ставрно знање о ичему осим о рударству, не знају хидрологију, екологију, билогију све ључне науке за одлуку да ли копати, а неретко су т зналци рударствба и корумпирани од стране Рио Тинта, ка што је то и власт, односно њен врх, али не и стручњаци Биолошког факултета,на пример, који су остали противни поменутом ископавању.
Улога вучићевске струке, потпуно ненадлежне за питања животне средине, јесте да докаже да је Пројекат Јадар безопасан за Србију и Србе, односно за животну средину.
У те доказе осим нешто баба и деда неће поверовати НИКО.
Неће веровати ни већина гласача СНС, која сад помишља да Вучић помоћу приче о битности струке заправо тражи излаз из ситуације у коју је упао подржавајући Рио Тинто, коме ће на крају предочити доказе да је, по мишљењу већине стручњака немогуће безбедно рударити јадарит.
Ова наивна вера теши многе, али неће задуго, јер Вучићеве намере су да докаже и људе убеди у немогуће – у довољну исправност Пројекта Јадар.
Наш став је од почетка до сада исти, без трунке колебања, које је својствено познатој опозицији. Ми смо против икаквог, па и домаћег рударења јадарита и уопште дискусије на ту тему, јер су меродавни стручњаци већ све рекли и Пројекат Јадар назвали погубним за Србију. Свака даља прича је покушај релативизације тог закључка и иде у корист стране компаније, корумпиарне власти и корумпираних стручњака, а на штету српског и других народа који живе у Србији. Наш став и према сваком страном еколошки опасном и економски неисплативом рударењу је исти, негативан.
Зато ћемо чим од већине народа добијемо легитимитет на Великој манифестацији воље већине, забранити странцима ископавање и истраживање литијума и бора на целој територији Србије и позабавити се страним рударењем, променом законодавства које се тиче тога, увећањем рудне ренте на минимум 40 одсто, а не садашњих 2 до 5 посто, и прогоном по Србију еколошки и здравствено штетних страних компанија.
А каква је став Европе, тачније ЕУ? Благо речено: срамотан.
Клаус Мајнцер, председник Европске акаденије наука и уметности, гостујући у САНУ дао је изјаву да Србија не треба да се бави индустријом, ни пољопривредом, него, по изјави академика Слободана Вукасовића, рударењем, прецизније (што није изговорио) да је за бедну рудну ренту избуше стране рударске компаније, док, као што рекоше Тарабићи, ћупови злата леже свуда около, на земљи, мислили су пре свега на пољопривреду и богатсво које се може остварити на основу ње.
Описани став предесдника европске Академије показује да су не научни, него интереси крупног капитала у ово доба анархокапитализма пресуђујући у ставовима и високо позиционираних научника Запада, и не само Запада, и да се ми спасоносном ставу, односно ставу који би био користан за Србију не можемо надати ни од наше ни од европске власти, па ни од колебљиве опозиције. Морамо то решавати сами уз божју помоћ, једину која нам је на располагању.
Наравно да у Европи има и стручњака, који имају став као и наши биолози и неки академици, али њихови ставови у анархокапитализму, владајућем облику капитализма данас, не спадају у меродавне.
- године влада Србје је укинула Пројекат Јадар по налогу Бернске конвенције, а не као што лаже Вучић и остали, укључујући и опозицију, због протеста грађана. Да ли ће се и сада догодити сличан налог видећемо у децембру. Ако се не догоди, а много тога говори да се неће догодити, биће то крај значаја Европе, тачније ЕУ за Србију. ЕУ одлази на зачеље појава интересантних за Србију.
&
Иначе страх од ископа литијума имају такорећи сви грађани Србије, без обзира да ли гласају за владајуће или опозиционе странке и само их недостатак праве, функционалне опције спречава да то покажу и да најдиректније стану иза оних који им с е учине бољим од свих претходних и покажу чврстину поводом непристајања на ископ пре свега литијума.
Тада ће се показати да је њихова верност као „тополин цвет“.
&
Ово еколошки и здравствено штетно и еконмски неисплативо страно рударење се на истоку Србије одвија већ годинама. Врше га кинеске фирме са одобрењем српских власти, односно Александра Вучића. Да је то одобрење праћено коруптивним радњама, као и ово које се планира на западу Србије још не постоје докази доступни јавности, али постоји основана сумња.
&
Драган Атанацковић Теодор