Демократска меритократија је систем у којем, уз сагласност већине, односно Опште скупштине, коју чине сви пунолетни држављани са правом гласа или бар две трећине њих, на власт могу да долазе и на њој опстају они који поседују одговарајуће способности и знање и којима трајање мандата зависи искључиво од количине постигнутих добрих резултата, а пре свега оних који су везани за пристојан живот државаљана, односно грађана. Овај систем настаје на основу референдума, као најдемократскијег начина изражавања става грађана.

Да би настао и имао демократски легитимитет, потребно је да се за њега одлучи Општа скупштина, односно већина од  две трећине пунолетног становништва Србије, а систем ће бити оповргнут тек ако се за то одлучи бар половина чланова Опште скупштине.
Сажето речено, демократска меритократија је реална алтернатива очигледно неуспешном партијско-парламентарном систему, који се у Србији и сличним земљама  претворио у ригидну партократију, што више није ни демократски, ни функционално.

Демократска меритократија је довољно демократски, функционалан систем у којем у извршној власти могу бити они који поседују адекватно знање и способност и којима трајање мандата зависи од количине постигнутих добрих резултата, a пре свега оних који се тичу обезебеђивања сигурног опстанка и пристојног живота држављана, односно грађана .

Овај систем је демократски, јер о његовом постојању одлучује већина пунолетних држављана са правом гласа и јер има демократске институције: Општу скупштину, Локална већа (Скупштину Локалних већа), изборе, Национална већа, политичке организације и удружења грађана.
Демократска меритократија је функционалан систем, јер је заснован на меритократском ( стручном, експертском) управљању.

У Србији већ 25 година немамо ни демократски, а камоли функционалан систем.
Имамо „Потемкинову демократију“ иза које се крије ригидна партократија, која је у спрези са приватизацијском плутократијом, а обе су, а нарочито партократија, са становишта функционисања државе и друштва, нефункционалне.

Демократску меритократију можемо увести уз помоћ корекције постојећег система, која би се састојала у томе да „свако има право да бира и свако, ко поседује одговарајуће знање и способност, да буде изабран у органе власти“.
Тако би се једним потезом укинула дугогодишња негативна селекција кадрова, а Србија би коначно добила функционалну и успешну власт.

Зато би се могло рећи да је демократска меритократија једина реална алтернатива лошој и штетној владавини партија, а поготово у новопеченим демократијама какве су настале у бившим комунистичким земљама, где је једнопартијска замењена лажном вишепартијском партократијом.

У систему демократске меритократије главна или одлучујућа власт припада народу, Општој скупштини која на референдуму одлучује у каквом ће се систему живети и поставља циљеве: сигуран опстанак, безбедност, и пристојан живот за народ.
Следећа инстанца са великом друштвеном моћи је Скупштина експерата, састављена од људи са доказаним знањем  и способностима из разних друштвено корисних области.
Скупштина експерата може да контролише и смењује изабрану извршну власт.
Поред Скупштине експерата ту моћ над извршном власти има и Скупштина Локалних већа, коју чини најмање 1000 Локалних већа из 5 различитих региона. Иначе, Локално веће чини у просеку око 100 грађана.

Појединцима и организацијама (партијама) које учествују у изборима за извршну власт, ако претходно задовољавају услове, односно ако поседују одговарајуће стручне референце, трајање мандата бивања на власти зависи од постигнутих резултата, а избори, односно реизбори, се врше сваке друге или четврте године, што углавном зависи од одлуке и процене  Скупштине експерата.

&

Резиме: демократска меритократија је напреднија опција демократије, препоручљива за сиромашније земље, која је функционалнија од класичне демократије и представља брану појави као што је охлократија (владавина олоши) , у коју се , а поготово у сиромашним земљама, олако склизне.
Меритократија није утопија, у Кини је већ дала резултате тако што је ту сироамшну земљу винула у економски и геополитички врх. Демократска меритократија је поредак настао уз сагласност већине народа, што није случај ни са једним претходним поретком. Захваљујући демократској меритократији земља која  има такво уређење постаће место пристојног живота.

Демократска меритократија је заштита класичне демократије од сиромаштва, нефункционалности и охлократије (владавине олоши).
То је посебно потребно урадити у сиромашним демократским земљама, као што је за сада Србија, које постају жртва охлократије.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ