kontakt@restruktura.org
Ко може да преотме рејтинг и власт Вучићу?
Вучић, свиђало се то коме или не, тренутно има подршку 56 одсто пунолетних држављана Србије.
Можда ће неко рећи да је анкета, недавно спроведена, а чији су резултати објављени у свим читанијим, гледанијим медијима, намештена.
Мислим да је боље да гледамо као да није, па све и да јесте.
И то из више разлога.
Вучић је једини актуелни политичар који би могао да сам прави владу, па чак и кад би је правио од нестраначких личности, које су у поседу стручног интегритета, односно знања и способности.
Као талац постојећег система и као талац своје странке, он то неће урадити.
Наставиће како је и почео: правиће владу од мало страначких људи, па чак и на високим положајима, чак и ако ти људи немају довољно стручног интегритета, од мало људи из других, коалиционих странака и од људи који, званично, имају какав-такав стручни инегритет, али који су му препоручени, пре свега, од стране Запада.
На чему је, заправо, заснован рејтинг, а онда и „свевласт“ Вучића?
Неко ће рећи, а и ми се, бар принципијелно, слажемо: на илузији доброг дела народа да ће му, када се „тешке реформе“ приведу крају, коначно бити боље.
Овај народ ту илузију има још из доба комунизма, милошевићевства, па, једним делом, и из доба петооктобарског преврата.
Навикао је на „трновити пут у боље сутра“ и, увек изнова, верује у то бар док од свега тога не остане само „трновити пут“ за већину, а „боље сутра“ само за „срећнике“ који су добро уновчили ту илузију.
Али, нећемо кривити народ, не зато што је исправан, него зато што је то узалудна, никуд-не-водећа работа.
Вучић, дакле, нема опозицију, нити икакву реалну алтернативу.
Па ко онда може да му преотме рејтинг и власт?
Неко ко је у поседу следећих појава и особина:
1. Патриотизам који, реално, није много изражен, а камоли радикалан, али, бар у формалном и још понеком смислу, није ни непостојећи.
2. Непротивљење Великих сила да дотични буде на власти, ( а непротивљење није исто што и подршка), а ако већ показује благо нагињање према некој од сила, да та сила ипак не буде Русија (све проруске странке једва да могу да нагребу и за „честити цензус“, а камоли да се надају преузимању власти, иако је већина више проруски, него проамерички настројена, бар док не крене на биралишта).
3. Решавање „питања Косова“ без наглих потеза у било којем правцу, ни у правцу признавања, нити у правцу ратоборног непризнавања.
4. Довољан ниво образовања, елоквентност на ивици „безобразлука“.
5. Да има неко стварно, лако схватљиво и прихватљиво решење за све проблеме Србије и њених држављана, јер то ће јако затребати, када и најтврдоглавијима буде јасно да од илузије, у којој су, нема ништа.
Ако такав или такви већ постоје, десиће се „чудо“, мада ће само изгледати као чудо.
Ако не, морају се сачекати.
Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА
Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ
Korišćenje rezultata „istraživanja“ koje je sprovela „agencija“ „Faktor Plus“ ni u kom slučaju ne može da posluži za izvlačenje određenih zaključaka. To se najbolje videlo dok je vlast tvorilla Demoratska stranka. Svaki režim ima svoje „analitičare“ i svoje „istraživačke agencije“. Što se tiče drugog dela članka,ne delim mišljenje u delu gde se kaže da potencijalni rival ovom režimu mora da ima podršku bilo koje sile.Ukoliko se na to tako bude stalno gledalo, postoji realna opasnost da mi na vlasti nikada nećemo imati kvalitetnu osobu, stranku a samim tim i vladu, koja radi u interesu građana Srbije. Uvek ćemoo imati marionete kao i do sada što smo ih imali.
Није било речи о некаквој обавезној подршци, него НЕПРОТИВЉЕЊУ, а то баш и није исто.
Што се тиче „режимских аналитичара и агенција“, и сами мање-више верујемо да је баш тако, али за ову „причу“ то је ирелевантно. За сада.
Znate kako, da neka od sila bude blagonaklona,ili da ne bude protivna, nije dovoljno da taj „neko“ bude samo lep nego i kooperativan. Drugim rečima, taj „neko“ mora da bude u skladu sa interesima neke od sila. Veći problem po meni je rajinski mentalitet koji je ovde duboko ukorenjen i koji omogućava solidnu poslušnost svakom režimu.
У нечему морамо бити кооперативни и у складу са бар неким интересима Великих сила (и западних и источних). (Тако је од Првог устанка, који је пукао јер су тада Руси инсистирали да наставимо рат са Турцима, иако је у плану и процесу остварења био тзв. Ичков мир, који је почетак онога што је касније одрадио Милош.)
Што се тиче менталитета, такав је какав је. И биће док буде. Промене у том „подручју“ се не одвијају ни брзо, ни лако.
Prvi srpski ustanak nije „pukao“ zbog interesa Rusije. Naime Rusija je u rat rotiv Osmanske carevine ušla dve godine nakon njegovog izbijanja. Zna se koji su bili uzroci izbijanja Prvog srpskog ustanka ili ako hoćete „Srpske revolucije“ kako ju je nazvao Lepold Ranke. Što se Ičkovog mira tiče tu imate pravo, on nije bio prihvaćen zbog interesa Rusije, ali, ne smemo zaboraviti činjenicu da je ista Rusija VIII tačkom Bukureškog mira iz juna 1812. godine postavila osnov na kome je kasnije Miloš gradio autonomiju uz naravno pozivanje na Ičkov mir ali i uz davanja iz svoje kkese. Mi danas nemamo elitu koja bi sledila Milošev primer. Imamo „elitu“ koja nas sve vodi u propast zarad svojih ličnih interesa. Kooperativnost se danas u Srbiji svodi isključivo na prodavanje i davanje svega i svačega, i onoga što se zahteva i onoga što niko ne traži.Svakim anom sve nas je manje i manje. Oni koji mogu odavde odlaze jer vide da ovde samo mogu da izgube svoje godine i zdravlje. Nemaju kome da objasne da je snaga u njima i da sve promene zavise od njih..ne od bilo koga sa strane, nego od samih građana. No, građani su očigledno odlučili da dignu ruke od sebe i svoje dece pa ni ne reaguju..
Дакле, мање-више смо сагласни да се Великим силама некад мора излазити у сусрет. То је тако. Морали смо, због Великих сила, развргнути и пакт са Хитлером,и то у време кад је био најјачи, а то нас је развргавање прескупо коштало.Итд. (Беше му.)
То на шта се данас своди „кооперативност“ Србије је посебна прича.
Тачно је да немамо „милошевску“ елиту, и то поодавно.
Све нас води у правцу пропасти, а народ држи илузија.
Битно је спремити се за час када илузија „испари“…
Ми на томе, пре свега, радимо.
Želim vam uspeh, ali demografija je nemilosrdna..
,,Битно је спремити се за час када илузија „испари“…“
То је најбитније јер у овом тренутку се не може друго планирати.Ми већ имамо одређен број људи који су спремни и способни да зауставе ову катастрофу и успоставе стабилну економску и социјалну будућност грађана.Овај народ је извукао велику поуку после октобарских ,,промена“2000.године и сигурно неће дозволити да се ,,ушуњају“на чело државе Ђинђићи,Ђелићи,Динкићи,Куштуњићи,Тадићи итд.
Саша,у овом тренутку се не може размишљати о никаквом савезу са западом-истоком,севером или југом.То ће да буде други корак у успостављању система демократске меритократије.Зашто? Зато што смо УНИШТЕНИ и државу треба обновити са новим системом.Ми смо потпуно свесни да наш третман у некаквом савезништву ће зависти од унутрашње стабилности.