Контакт
kontakt@restruktura.org

Поштовани/Поштована,

Ми смо организација која окупља стручњаке и оне који то нису, али су за то да стручњацима  различитих профила припадне централна власт у  држави, што је у интересу већине народа, јер само стручњаци су кадри да обнове и развију домаћу економију и тиме омогуће народу пристојан живот.
Поредак у којем би ствари стајале тако назвали смо демократска меритократија. Он представља својеврсну алтернативу парламентарној демократији, која  се у нашим условима јавља сваки пут као партократија, владавина партија, односно партијских  челника. Особина таквог поретка, у коме владају партије и партијски челници, није само недемократичност, него и, што је и горе, нефункционалност.
&
До демократске меритократије бисмо дошли или легално, добијањем избора, скупштинске већине, која би изгласала Референдум о промени политичког система или легитимно, општом “побуном” и покретањем Референдума. Први начин је бољи, због света, поготово евро-америчког. A та два начина би се, буде ли потребно, могла и искомбиновати.
&
Изнећемо Вам укратко своје ставове, а Ви видите да ли се и у којој мери слажете са њима, па нам се, у складу са тим, јавите како бисмо били у комуникацији и договорили се о даљим корацима, који би довели до сигурног бољитка у Србији:
            Власт која и не тражи, а камоли да налази начине за обнову и развој домаће економије, као предуслова за пристојан живот народа, која неселективно форсира економију страних инвестиција и тиме нас претвара у сиромашну колонију, која подржава стране фирме као што су Рио Тинто, Зиђин и друге , које су еколошки штетне, чак могу да изазову еколошку катастофу, која води нелегалне (неуставне) преговоре са Косовом као да је Косово признала као државу, а није, која прави негативну селекцију државних службеника, јесте власт, али не у корист Србије, него влада у своју и у корист страног капитала.
          Такву власт смо мање-више имали и пре ове, чији стуб представља Александар Вучић. Зато и бившу и садашњу власт гледамо као суштински исте, објективно усмерене против интереса Србије без обзира шта причају њени представници, који  као сада ови, демагошки рецитују „Живела Срија“.
           За све побројане проблеме ми имамо предлоге решења, које ћемо Вам изнети ако сте заинтересовани.
           Хвала на пажњи. С поштовањем,

                             www.restruktura.org        kontakt@restruktura.org  
Председник Управног одбора Асоцијације,  Драган Атанацковић, социолог и аутор књиге  
ДЕМОКРАТСКА  МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ

ШТА ЈЕ СТВАРНИ СПАС ЗА СРБИЈУ?


Асоцијација за обнову и развој – Реструктура јесте реалан спас за скоро уништену Србију зато што ће када добије скупштинску већину изгласати одржавање Референдума на коме ће се одлучивати о успостављању система демократске меритократије, а то значи настајање поретка у коме ће стручњацима различитих профила припасти централна власт у држави, јер је то у интересу већине народа, будући да му само врхунски стручњаци, преко развоја домаће економије, могу стварно, а не демагошки, обезбедити пристојан живот.
Поредак демократске меритократије представља својеврсну алтернативу парламентарној демократији, која се код нас јавља као владавина партија, односно партијских челника. Поретку, у коме владају партије и партијски челници, не недостаје само демократичност, него и функционалност.
Победа Асоцијације Реструктура биће победа Србије над вековним силама владавине ненародности и антисрпства, која је сад доживеле кулминацију!
Под антисрпством се мисли и на неoпрезно стварање Југославије, која је могла да се створи и другачије, не само са “добрим намерама” које су одвеле у пакао,и на Милошевића који је искоришћавао српство за своје владарске амбиције, а стварно био комуњара, не ни комуниста, и на “жуту власт” која се “извињавала” и на вучићевско манипулисање српством, док исте Србе и друге држављане Србије, као и саму Србију продаје. И, наравно антисрпство је сваки облик шовинизма који се представља да је српски.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=877951832751994&set=a.109175082963010

Одржавање редовних или ванредних парламентарних избора је УЗАЛУДНА РАБОТА, ако на њима не учествује и не победи опција, која је за ПРОМЕНУ СИСТЕМА и која ће то, кад победи на изборима, помоћу Референдума извести.
&
Јер само ПРОМЕНА СИСТЕМА, односно увођење ДЕМОКРАТСКЕ МЕРИТОКРАТИЈЕ, као поретка у којем влада савез већине народа и врхунских експерата, Србији коначно и неопозиво може донети у бољитак. Све остале варијанте су ГУБЉЕЊЕ ВРЕМЕНА и заиста УЗАЛУДНА РАБОТА.
&
Промена система и увођење демократске меритократије је једини политички циљ Асоцијације за обнову и развој – Реструктура.

Изашла је из штампе књига “ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ” која се први пут бави проблемима настајања функционалног система, који представља сигуран излаз из невоља Србије и увод у рационалну и одрживу домаћу економију.
&
Да сазнате како да Србија изађе из политичких, економских 
и социјалних невоља у које је запала,
пошаљите нам своју адресу, име, презиме
и број мобилног телефона на имејл:
kontakt@restruktura.org
или на телефон: 065 508 1918
и ми ћемо вам
БЕСПЛАТНО послати књигу, 
која  пoказује како да се уведе систем
ДЕМОКРАТСКЕ МЕРИТОКРАТИЈЕ,
који je сигуран излаз из невоља Србије.
Платићете само поштарину (200 дин.)!
&
Нисмо ни за комунизам, ни за либерални капитализам,
него за демократску меритократију,
поредак заснован на савезу већине народа и експерата.(Д. Атанацковић)

Наш циљ је да доведемо способне (експерте из разних друштвено корисних области) на власт и да им препустимо да воде привреду и државу, укратко: да референдумом успоставимо систем демократске меритократије.
Да бисмо остварили тај циљ ступићемо на политичку сцену Србије,, као организација /Асоцијација за обнову и развој – Реструктура/, која ће, кад буде могла, учествовати на изборима за Народну скупштину Србије.
Наравно, било би идеално када бисмо одмах освојили већину скупштинских места, јер тада бисмо могли да изгласамо одржавање Референдума за кориговање политичког система.
Али та вероватноћа, да освојимо “из прве” већину места у парламенту је мала.
&
После дужих дискусија на ту тему, решили смо да уђемо у Парламент и ако не освојимо већину, с тим да наше борављење у Скупштини буде посвећено само једној и то овој теми:

” Све досадашње власти у Србији су се
углавном бавиле “страним инвестицијама”,
претварајући тако Србију у колонију,
а народ Србије у сиротињу.
И то је главни проблем.
Можда  Вучић, Ђилас и остали сматрају
да ово друштво
нема способних за покретање
 домаће економије и омогућавање
пристојног живота, па се зато
ослањамо искључиво на стране инвестиције,
са којима имамо минималац, који не покрива
ни минималну потрошачку корпу.
Ми мислимо да способних има
 и настојимо да  способне
(експерте из разних области)
доведемо на власт и да им
препустимо да воде привреду и државу.
ТО ЈЕ НАШ ЦИЉ.

&
Ово бисмо, у разним варијантама, понављали из седнице у седницу, јер то је суштински проблем Србије, који се мора решити.
Што пре – то боље!


Све досадашње власти у Србији су се
углавном бавиле “страним инвестицијама”,
претварајући тако Србију у колонију,
а народ Србије у сиротињу.

И то је главни проблем.

Можда  Вучић, Ђилас и остали сматрају
да ово друштво
нема способних за покретање
 домаће економије и омогућавање
пристојног живота, па се зато
ослањамо искључиво на стране инвестиције,
са којима имамо минималац, који не покрива
ни минималну потрошачку корпу.
Ми мислимо да способних има
 и настојимо да  способне
(експерте из разних области)
доведемо на власт и да им
препустимо да воде привреду и државу.
ТО ЈЕ НАШ ЦИЉ.

&
И остварићемо га у склопу спровођења пројекта: „Обезбеђивање и очување задовољавајућег животног стандарда држављана Републике Србије“.





Земље у којима народ пристојно живи с правом се зову демократске, јер остварују основни циљ народа: пристојан живот. Све остале земље нису демократске ,чак и кад се тако зову. У њима се влада над гладним народом. Ко влада? Политичари, тајкуни, страни капитал. То се мора завршити неком променом. Што мирнијом и темељнијом – то боље.

&
Стање у фрижидеру и новчанику је мерило успешности власти и мерило демократије.

&
Демократија је владавина народа, по дефиницији и теорији.
А народ влада само ако се остварује његов основни циљ: сигуран опстанак и пристојан живот.
Међутим, у пракси се демократија претвара (а нарочито где може, а може у Србији) у владавину над народом.
И то гладним  и незадовољним народом.
И све је легално, а ништа легитимно.

&
Не постоји народ  ради демократије, него демократија ради народа.

&
За народ је најсигурније да се држи поретка у којем главна улога припада њему, тако што се остварује његов основни циљ: пристојан живот. То је заиста демократски, све друго је манипулација. Шта ће гладнима слобода говора? Да слободно говоре да су гладни и да на томе остане, да се ништа не промени? Слобода говора је, наравно, потребна, али да има сврхе изговорено, а не да оде у ветар. То није демократија. То је неквалитетно друштво под маском демократије.

&

Свака власт настоји да уради нешто  за себе. То  је политички аксиом. Зато је потребно  контролисати је, а то се најбоље чини преко увида у остварење народног циља: пристојног живота. Кад то оствари, нека ради и за себе. Никако обрнуто: да ради прво за себе, а народу обећава пристојан живот за две, три, четири…  године. Као што се  овде ради  поодавно.

&
У суштини народ не тражи много од власти: да буде сигуран и да пристојно живи. Није то никакав неостварљив циљ. Па зашто се не остварује? Зато што се на њему и није радило, све власти имају „пречег посла“. Па чак и оне где народ релативно пристојно живи, а камоли ове по кобајаги-демократијама. Оне су опседнуте собом и својим партијама : да награбе што више док им траје мандат. И да обнове мандат, да грабе још.

&

Зашто се може рећи да народ у демократској меритократији влада? Зато што се његов главни циљ: сигуран опстанак и пристојан живот у њој остварује. И што су око тог циља ангажовани и експерти (Скупштина експерата) и носиоци извршне власти.

&

Требало би увести закон који би рекао: „Свако лице и организација који су већ били на власти у протеклом периоду, у којем се нису остваривали циљеви народа: сигуран опстанак и пристојан живот, нема права на даље такмичење за извршну власт.“

&

Инке, које су уништили шпански конквистадори, имале су бољи социјални систем од многих савремених земаља, а нарочито од Србије. Владари покрајина су имали дужност да најпре збрину поданике и удовице, а онда су могли  да се посвете себи. Ко ради тако у савременим демократијама ? У САД? Нико. Овде: нико.  У појединим северним европским земљама  се нешто налик томе и догађа.

&

Где је систем демократскији?  У САД или у Русији? На први поглед  би се рекло у САД. Али није. Влада мртва трка. Чак је у појединим сегментима  демократскији у Русији, иако незнатно.
Заправо   те две суперсиле подједнако лоше испуњавају основни циљ народа. САД и мање него Русија.  Чак би се могло рећи да су САД највећа недемократска земља,  која носи демократско име. Мада су то њихове ствари и ми „мали“ је најбоље да  се не петљамо у то.

&

Најважнија одлика демократије је испуњење демоекономског императива: обезебеђење услова за пристојан живот народа. Демократије које нису то обезбедиле звече „као лим на ветру“ и немају право да се називају демократијама. Џаба слобода говора кад слободно можеш да кажеш да си гладан, па и да демонстрираш против тога, а ништа се не мења. Разлика између диктаторског и празно-демократског поретка је што у диктаторском не смеш да се буниш, а у „демократском“ смеш, али је узалуд. И још ту твоју узалудну побуну неки политичар-замлата назове “знаком здраве демократије”.

&

Народ је већ навикао (ако се на то уопште може навикнути) да буде подјармљен, лаган, манипулисан. У свим системима , па и у „свом“-демократском. Рекло би се да и демократије чека нека врста револуције, о дносно темељне промене. Не може овако у недоглед. Као што није могао ни комунизам. Морао је пасти.

&

Иако су и диктаторима и демократама (демагозима) уста пуна народа, народ и са једнима и са другима пролази слично: жедан је преведен преко воде, гладан преко хране.

&

Зашто се ретко помиње прва обавеза демократије: да народу омогући пристојан живот? Да ли случајно?

&

Прва обавеза демократске меритократије јесте  да народу омогући пристојан живот. Прва и основна. А она то и може за разлику од постојеће „демократије“. Поготово овде, у Србији.

&

Не постоји социјална и несоцијална демократија, свака је социјална, иначе је бесмислена. Демократија, као владаина народа, је дужна да народу омогући добар социјални статус, односно пристојан живот.

&

Ако се демократије не тргну, поготово у земљама као што је Србија, проћи ће као комунизам.
Замениће их бољи, функционалнији систем, конкретно: демократска меритократија.

&

Утисак о политичком беспућу су створиле управо савремене демократије, а поготово у бившим комунистичким земљама, које су пуно наде полагале у долазак демократије. Сад изгледа као да је и то била превара и да излаза нема. А има, он је корак даље од класичне демократије, у демократској меритократији, као заиста демократском и , што је не мање важно, функционалном поретку.

&

Демократија је владавина народа у којој је народу омогућен пристојан живот и све досадашње демократске слободе.Тако дефинисана демократија је заправо демократска меритократија, демократски и функционалaн систем. Меритократска управа омогућава функционалност поретку. А већина народа се на референдуму изјашњава као сагласна са меритократском управом.

&

Зашто је демократска меритократија сигуран излаз из социјално-економских недаћа? Зато што је заснована на меритократској (функционалној) управи и зато што спроводи циљеве народа, а пре свега онај везан за пристојан живот.  А за то управљачи- меритократе имају и енергије и знања за разлику од садашњих политичара који енергију троше на демагогију и изборе и који углавним немају знања.

&

Черчил је рекао да је демократија најбољи поредак међу свим лошим порецима. Значи ли то да се људско друштво не може, бар у функционалном смислу,оптимално уредити? Не значи.
Демократији фали функционалност и има вишак: лако склизне у охлократију. А то се решава успостављањем напредне верзије демократије, демократске меритократије, функционалног поретка, који не може склизнути у охлократију, владавину олоши.

&

Укратко: шта је демократска меритократија? То је демократски поредак, који настаје референдумом и у којем је поседовање знања и постизање добрих резултата једина препорука за бивање у власти.

&

Демократска меритократија је напредна или „апгрејдована“ класична демократија (демократија 2.0), а напредак се  састоји уи повећавању функционалности (због меритократске, експертске управе) и у избегавању охлократије, која прати демократију као сенка. А поготово у земљама као што је Србија, где на власт долазе људи са плагијаторским дипломама.
У суштини демократска меритократија је напредна демократија у којој су отклоњене мане класичне демократије.

&

Сваки поредак има мане. Понекад су те мане толике да претварају поредак у своју супротност. Таква мана у демократији је да може да лако склизне у охлократију, владавину олоши. То се видело на примеру фашизма, нацизма, а види се и данас у Србији, на пример. Зато је, а поготово у таквим земљама, неопходно увести „апгрејдовану“, напредну демокртатију. А то је демократска меритократија, демократија 2.0, речено језиком интернета.

&

Сви се слажемо да се у Србији лоше живи: и власт и опозиција и народ. И ми  из Асоциајције Реструктура. Само су нам понуђена решења за то различита. Власт нуди стрпљење и страна улагања (којих баш и нема пуно и од којих се „нећемо ‘леба најести“, као што се никад нико није најео). Опозиција за ситуацију криви власт и не нуди баш  неко своје решење. Народ је подељен: већи део сматра да то тако мора бити, а мањи да је власт крива и пљачкашка (по томе је овај мањи део сличан опозицији, али неће да са њом има ништа).
Па ево и ми из Асоцијације Реструктура нудимо нешто: да напустимо постојећи систем и уђемо, помоћу референдума, у систем демократске меритократије. Прилично смо сигурни да ћемо тако изаћи  из социјално-економских недаћа.

&

Слажем се да демократија у себи треба да садржи и слободу говора, удруживања, слободу медија и све што демократско друштво садржи. Али, пре свега, да народ има пристојан живот, то је „најсветија“ дужност демократије. Сиромашне демократије не могу бити демократије, увек се извитопере  у неку врсту охлократије, владавине олоши. Брана томе је демократска меритократија. Она демократију чини богатом, односно местом пристојног живота и спречава охлократију да настане и завлада.

&

Народ, бар већина, би већ једном могао да се тргне и да погледа какав му поредак одговара: онај у којем ће бити поданик или владар, бар у смислу одређивања циљева. Јер шта је циљ већине народа? Пристојан живот. Зато је насео и комунизму, очекујући остварење тог циља. И док му се чинило да се то остварује,  није се ни бунио, бар у већини. Али и то је била обмана, заснована на ино-задуживању. У демократију је народ у Србији ушао после губитака ратова. Надао  се бољем. Опет узалуд, опет је обманут. Сад  више нема чему да се нада, осим да не буде још горе. Постао је поданик, купују му гласове на изборима. Сиромаштво је све веће. Има ли излаза? По мени и нама из Асоцијације Реструктура има и он је у  меритократској управи, односно у систему демократске меритократије. Меритократија је Кини, на пример, помогла да од сиромашне земље постане друга у свету у економском смислу,  да сведе сиромаштво на безначајан проценат.

&

Систем који је изродио Вучића, и све претходне „вучиће“ је демократија без заштите од охлократије, владавине олоши.
Тај улаз охлократије у демократију  демократска меритократија, напреднија опција демократије, затвара, јер у њој у органе власти може доспети само ко поседује стручне референце и остварује добре резултате, а пре свега оне које се тичу основног циља демократског поретка: пристојног живота народа.

&

Ко су потенцијални чланови Скупштине експерата, тела  другог по јачини у демократској меритократији?  Прво и најважније тело је Општа скупштина, коју чине сви пунолетни са правом гласа. Чланови Скупштине експерата су доказани зналци, са радовима иза себе, баш као што су то и чланови Академије наука. То зналаштво се тиче области на којој ће земља градити домаћу привреду, конкретно у Србији: пољопривреда, туризам и ИТ сектор. Пре свега из тих области, мада не и једино. Такви људи већ постоје, само су удаљени од власти. Уместо њих у Србији владају људи чије су дипломе непостојеће или плагијати, а то је охлократија, владавина олоши, последица „незаштићене“ демократије. Тој охлократији се мора стати на пут, а може помоћу демократске меритократије, која охлократију у старту искључује као могућност.

&

Демократска меритократија је заштита класичне демократије од сиромаштва, нефункционалности и охлократије (владавине олоши). То је посебно потребно урадити у сиромашним демократским земљама, као што је за сада Србија, које постају жртва охлократије.

&

Демократска меритократија је демократија без пратећих мана: сиромаштва, нефункционалности и охлократије (владавине  олоши). Нека врста „дестиловане демократије“, демократије којој се не може угрозити њена суштина као што се угрожавала класичној, незаштићеној демократији.

&

Демократију су на Западу излагали опасности и девастирању, поједностављено речено, капиталистички богаташи и њихова неувиђавност, кад је у питању живот народа. То је и донело нацизам. На Истоку демокартију уништава сиромаштво и небрига владајућих  за народне проблеме. Изузетак у  извесном смислу чини Кина, која има меритократску управу. Уређење света још увек није демократско, бар по суштини и стварности, иако се демократија „продаје“ за најбољи  поредак. У принципу је то тачно, поготово ако се демократија заштити од својих мана, али у стварности није. Готово свака земља, која је званично демократска,  изналази начине да „заобиђе“ демократију. Поједине заобилазе њене мане, али већина и њене врлине (добар стандард, слобода говора, медија итд.)

&

Некад давно на једном скупу људи, незваничном, опуштеном, давно пре нове ере, један „фантаста“ држећи у руци округлу ствар рече: „Кад се буду изградила кола која ће стајати на четири овакве округле ствари – превозићемо десет пута већи терет!“ За тренутак га сви погледаше забезекнуто, а онда се громогласно засмејаше тој лудости. Један, повративши се од смеха, га упита:“А како се зове та округла ствар?“  На то „фантаста“ рече: „Точак!“ Истог часа то је постао његов надимак. И наставише да се смеју. Шта је после било – зна се.
То је прича и о демократској меритократији.

&

Народу су „хлеб насушни“ обећавали разни: и краљеви и аристократе и капиталисти и политичари. Обећавали али не испуњавали обећање. Ко им то може испунити? Само они који могу, а то су експерти, поседници друштвено корисних знања. А они то народу нису ни обећали, јер се нису борили за власт над њим, нити  бих рекао да су за такву власт заинтересовани. Мада ће се морати укључити, ако ништа да уклоне досадашње преваранте, који и њима сметају, који их багателишу.

&

У Америци су ствари прилично јасне: ко нема пара не може учествовати на изборима (грубо преведено). Можда то и није  сасвим у реду, али је јасно. Да ли је демократски? И да и не. Не, јер поседовање новца није сигуран знак нечије способности. Док је поседовање знања сасвим сигуран знак нечије способности и вредности. Поседовање знања је у демократској меритократији знак да неко може у Скупштину експерата или на изборе за извршну власт. Да ли је то демократски? Да, јер служи остварењу демократског циља: пристојног живота. Да, јер помаже већу  функционалности власти.
А функционална власт је демокртатска, јер служи остварењу демократских циљева. Нефункционална власт  је одлика тромих и демагошких система, што демократија не би смела да буде, да би остала привлачан систем. У томе јој може помоћи демократска меритократија, као функционалан систем.

&

Ако је неко богат новцем, он и може и не мора бити од значаја за народ, па самим тим и за демократију. Он може неку суму издвојити  у хуманитарне сврхе. И слично. А и не мора. Може све своје задржати за себе и своју породицу.
Ако неко поседује друштвено корисно знање из пољопривреде, на пример, он је по дефиницији користан за народ, па самим тим и за демократију. Питање је само да ли ће бити адекватно „искоришћен“. Највећа корист од њега је да буде члан Скупштине експерата и да одређује  пољопривредну стратегију, на пример. Али такви људи се још недовољно користе, бар у Србији, где власт држе углавном нестручни и плагијатори, где је на делу охлократија (владавина олоши).

&

Кина је од нефункционалног комунистичког система увођењем меритокатије, као начина управљања, створила функционалан поредак, у великој мери укинула сиромаштво и избила у врх, као економска сила и геополитички фактор, а почела је дозирано да спроводи и неке демократске мере. Ми ћемо народ одмах питати да ли хоће меритокрастску управу, која ће побољшати функционалност постојећег система, укинути оволико сиромаштво, развојем домаће економије, и уклонити охлократију (владавину олоши).

&

Ово су кључне недемократске појаве: сиромаштво народа, нефункционалност система, нестручни људи на власти. Систем који то има је псеудодемократски и мора се укинути. Иначе ће се са таквим системом стићи назад у ропство, све под маском демократије. Пристојан живот народа, функционалност система, стручни људи на власти – то су особине квалитетног демократског друштва. А у то се стиже демократском меритократијом.

&

Народ влада постављањем циљева, а основни циљ народа је пристојан живот. Без тога нема ни демократије, владају узурпатори и олош.
Експерти владају знањем како да се оствари главни народни циљ. То народ не зна и не мора да зна.
За  народ је најбоље да верује струци и ником више. Обећања могу да дају само они који ће их испунити, а то су експерти, а не досадашњи политичари, који су се овде претворили у гомилу бесловесне олоши, која обећава свашта, а не уради ништа и тако деценијама. Томе се мора стати на пут.

&

Наравно да је важно шта већина народа мисли и хоће, иако то није мерило истине. Истина се мери “објективнијим” параметрима, провереним чињеницама.
Зато носиоци истине (“објективне истине”) морају доћи у владајућу позицију, како би заблуде престале да владају. А још увек итекако владају.

&

Може нека партија нудити програм сличан нашем (стручњаци на власти, пристојан живот за народ, развој домаће економије). Али ако та партија због тога хоће да буде главна, да дође у позицију скупштинске и извршне власти онда јој треба рећи:НЕ. Може се у демократској меритократији такмичити за извршну власт, ако има референце. Главни остају Општа скупштина и Скупштина експерата. То је суштина. Свако може рећи: Експерти на власт!, али онај , који то предлаже, се мора повући, а не да буде испред оних које предлаже. То би опет била демагогија. Речено-учињено, једино је мерило тачности и доследности.

&

Положен је камен темељац за бољи систем: уобличена је и презентована идеја демократске меритократије, система који класичну демократију штити од нефункционалности, сиромаштва и охлократије (владавине олоши).

&

Сиромашан народ не може уживати у благодетима демократије.

&

У охлократији је могуће изнети масне предизборне лажи и обећања, не испунити их и поново учествовати на следећим изборима.
Политичко преварантство је, за разлику од осталих, легално.
У том смислу је охлократија део свих или скоро свих познатих демократија.

&

Народ је у Србији и сличним  земљама у позицији суверена коме се партије званично клањају, а он иде одрпан и гладан.
Народ је преварени суверен кога су слуге (партије) надиграле и ставиле у подјармљен положај.
Зато се такав систем, са превареним сувереном, не може звати демократским, јер ни у ком смислу не служи суверену, народу.
То је партократски и охлократски систем, у којем је народ потчињена и преварена групација.

&

Постоје две врсте неспособних: они који су способни само за себе и они који су способни само за друге. Способни су способни и за себе и за друге.

&

Охлократија, између осталог, значи и : владавина некомпетентних, какве је било и у доба комунизма, а има је и сада у доба неселективне, неквалитетне  демократије.
Узгред речено, Кина је из те врсте владавине (владавине некомпетентних) ушла у меритократију под плаштом Комунистичке партије.  Бар је прескочила неквалитетни демократију. Додуше заобишла је и демокртатију уопште, па има систем за који нема демократску подршку народа.
Неквалитетна демократија и одсуство демократије су, у крајњем исходу, исто, с тим  што је оно прво и горе јер пружа утисак постојања демократије. У случају Кине меритократско управљање је, са функционалног становишта, боље и може се временом „демократизовати“, док од неквалитетне демократије никад неће настати функционалан систем.

&

Демократска меритократија је квлатитетан демократски поредак који остварује основни интерес народа – пристојан живот и у којем власт, уз сагласност већине, имају компетентни, односно стручњаци.

&

Кина је једина, од свих комунистичких земаља, комунизам заменила меритократијом (владавином компетентних) и постала „„водећа економска сила и значајан геополитички фактор“. Иако и даље званично задржава комунистичку идеологију, у стварности је битна меритократска управа.

Зато сада Кина, за разлику од ЕУ, на пример, не брине за  могућност да је захвати нека популистичка владавина, типа крајње деснице или крајње левице.

 

&

Ако у једној кући има екстремно богатих, а у истој тој кући и екстремно сиромашних, да ли се ту ради о истој кући и адреси или нечему другом – о ситуацији да је неко запосео кућу и у њој завео “кућни неред”, својеврсно разбојништво? Већина западних земаља јесте колико толико уређена као кућа у којој влада друштвена равнотежа. У Србији није тако, у Србији је на делу “легално разбојништво”, пљачка и „легално безакоње“. Додуше, све је то подржавано и споља, од стране „уређених кућа“, и то због страха за своје интересе, а не зато што би модел Србије те земље хтеле за себе и код себе.

&

ММФ каже: Стимулишите грађане да се баве приватним послом, да се не уздају у државни. Лако је то рећи. Да би се то десило, требало би да приватни посао постане бар једнако привлачан и сигуран као државни, а није.
То је подухват који захтева озбиљан посао: преоријентацију домаће привреде.  Обнову и развој у правцу пољопривреде (органска храна), мултилатералног туризма, ИТ сектора.
А то опет тражи нове ино-кредите и њихову наменску потрошњу, под будним оком експерата, односно Скупштине експерата. Што све скупа захтева увођење система демократске меритократије. Поред финансирања кредитом постоји и могућност „финансирања“ робом из развијених земаља Европе и света, куповином на „одложено“, јер роби је свуда боље него у магацину.

&

Завршило се првих 100 Трампових дана.
Неки медији се слажу у процени да  80 % онога што је обећао није испунио, просто- да је лагао.
И по томе није изузетак.
Имамо ми и домаћих шампиона у давању лажних обећања.
Има их и у региону. У Европи, Азији.
Свуда.
За разлику од обичног преварантства, које није легално, испада да је политичко легално.
Јер политичари кажу, слажу и – ником ништа.
Чак шта, поново учествују на изборима.
Што је најгоре, те  лажи се тичу и живота народа, коме је све теже.
Какав је то онда поредак?
Демократски? Једва.
То је поредак у којем је могуће  лагати   и такмичити се за власт.
Такав поредак нема име.
Најсличнији је охлократији, владавини олоши.

&

Најважнији задатак или друштвени циљ демократске меритократије је  испуњавање демоекономског императива: обезбеђивање услова за сигуран (безбедан) опстанак и пристојан живот.
Демократска меритократија није утопија, него реалан и изводљив пројекат, односно поредак, посебно препоручљив „сиромашним демократијама“  које се врло брзо изроде у охлократију, владавину некомпетентне олоши.

&

У систему демократске меритократије Општа скупштина, односно скупштина народа са правом гласа, поставља најважнији друштвени циљ: пристојан живот народа, Скупштина експерата тај циљ остварује.

&

Када ће доћи до интересне симбиозе између меритократа и већине народа?
Највероватније онда када слој меритократа увиди своју друштвену, а ускоро и политичку моћ.
Демократска меритократија  је поредак који најбоље одсликава поменуту интересну симбиозу.
Меритократама је та симбиоза у интересу, јер уз подршку већине народа ће релативно лако  узети власт, већини народа је у интересу, јер ће му меритократе омогућити пристојан живот, што је јасно и пре провере, а може  се и проверити.

&

Народ сасвим сигурно може имати власт у једном смислу, да одређује који је основни циљ друштва, а то је пристојан и безбедан живот, и да у односу на испуњење тог циља даје поверење онима који ће имати  власт. Да је тако гледао народ би се одавно отарасио свих демагога у  Србији. Нажалост, осим  потребом народ „гледа“ и вољом, а она уме да буде мутна и „компликована“. Тако народ може да изабере и оног ко му се допада физички, иако од њега нема вајде. Љубав би дефинитивно требало уколонити из политичких критерија и гледати трезвеније. И требало би увести одговорност, па и кривичну или бар прекршајну, за изговорена и неиспуњена политичка обећања.

&

#DemokratskaMeritokratija

“Народ који изабере корумпиране, преваранте, лопове и издајнике није жртва, већ саучесник” – каже једна од парола Протеста против диктатуре.

Можда је и тако, али од те истине нема вајде. Ти корумпирани, преваранти, лопови су том народу причали лепе приче, нетачне додуше. Зар интелигентни људи не знају да испричају „лепе приче“ и то тачне? Ту је шанса за настанак меритократије, и то демократске. Ево могућих слогана за кампању меритократа или за Референдум о кориговању политичког и економског система:

САМО СТРУЧНОСТ СРБИЈУ СПАСАВА; БОЉИ ЖИВОТ ЈЕ МОГУЋ САМО У  БОЉЕМ СИСТЕМУ; СА НАМА НЕМА СИРОМАШТВА; ВИ СТРУЧЊАЦИМА ПОВЕРЕЊЕ, ОНИ ВАМА ПРИСТОЈАН ЖИВОТ, ПАРТИЈАМА  ИЗВРШНА ВЛАСТ,  СКУПШТИНСКА НАРОДУ И ЕКСПЕРТИМА;РЕФЕРЕНДУМОМ  ДО БОЉЕГ СИСТЕМА

&

Наука постоји откако су већ формирани “кокошка и јаје”, а на питање шта је било пре: кокошка или јаје, наука нема одговор и тешко да ће га имати. То је не чини мање значајном за људе,  нити нечим што ваља одбацити у име празноверја и разних будалаштина, са којима се наука носила вековима. Одговор на нека “крајња” питања је више ствар вере него науке, али нико нема право да своју веру намеће као “научни доказ”, то је бесмислено и чак безобразно.
Вера је вера и попуњава ствари на које наука нема одговор, а наука је наука и спречава да се вера користи и тамо где је научно  јасно о чему се ради.
Тако је и у политици; нема разлога да се верује онима који нису “потковани”, стручни, који раде произвољно и обећавају немогуће ствари, и, наравно, не испуњавају.
Та вера је бесмислена и склони су јој они који верују у шта хоће.
У политици вера баш и нема места,  а и кад је имала увек је доносила зло: сетимо се фашизма, нацизма, комунизма, национализама.
У политици су од вере профитирали баш најгори и најнижи карактери.

&

Некада су науку реметиле празноверице, недоказане будалаштине, произвољна вера (вера и тамо где  се  могло научно спознати).
Шта данас ремети науку?
Интерес, профит.
То је “тера” да као здраве призна нездраве производе у исхрани, медицини.
То су ововремене недоказане будалаштине и празноверице.
Зашто науке још нема у политици?
Из сличних разлога. Стручни у политици се не дају тек тако убедити да је нетачно тачно.
А одсуство науке у политици потпомаже и већински став да су “сви способни за све”, што је, наравно, нетачно.

&

Ако неко може да вам омогући  пристојан живот, то су доказани стручњаци, а не нестручни кадрови са лажним и купљеним дипломама. То је бар јасно. Да бисте на власти имали проверене стручњаке, мора се оформити систем демократске меритократије. Како? Помоћу референдума, дакле демократски.

&

Партије треба искључити из борбе за скупштинску власт, која треба да припада народу (Општа скупштина, Скупштина Локалних већа) и доказаним експертима (Скупштина експерата).
А партије, и то ако имају стручне референце, да постану извршни органи тих Скупштина и под њиховом строгом контролом.
Скупштина експерата извршну власт може сменити за дан, ако не ваља, без обзира на који је рок бирана.
Скупштину експерата чине људи са доказаним стручним интегритетом. Ту не може доспети свако.

&

Кинеско руководство (Денг Сијаопинг и екипа) није изашло пред грађане Кине са питањем да ли хоће или неће меритократску управу (управу зналаца), него ју је просто увело и то под фирмом Комунистичке партије.
Искрено, Комунистичка партија са тим нема везе, као ни Кина са комунизмом, али прагматични  Денг Сијаопинг је сматрао да је тако најбоље.
Ако ни због чега то онемогућава стварање других партија, јер је систем званично једнопартијски, а можда и  (незванично) беспартијски.

(Денг се сматра сржју друге генерације кинеских лидера и главним архитектом новог начина социјалистичког размишљања и економских реформи. Денг је отворио Кину страним инвестицијама, глобалном тржипту и ограниченој приватној конкуренцији. Он је заслужан за преображај Кине у једну од најбрже растућих економија при чему је значајно порастао животни стандард више стотина милиона Кинеза. На партијској конференцији 1961. године рекао је његову најзначајнију изреку: „Није важно да ли је мачка црна или бела, важно је да лови мишеве. – Википедија)

&

Народ је у Србији и сличним  земљама у позицији суверена коме се партије званично клањају, а он иде одрпан и гладан.
Народ је преварени суверен кога су слуге (партије) надиграле и ставиле у подјармљен положај.
Зато се такав систем, са превареним сувереном, не може звати демократским, јер готово ни у коjeм смислу не служи суверену, народу.
То је партократски и охлократски систем, у којем је народ потчињена и преварена групација.

&

Државе постоје да би, у основи, пружиле пристојан живот већини, а више од тога онима који то имовином и талентом заслужују.
Такве државе су не државе са социјалнм правдом (јер појам „правде“ је преширок), него са друштвеном равнотежом, у којој нема драстично сиромашних, гладних итд.
Где тога има, нема демократије.

&

Са ентитетом Република Косово се морамо разграничити и учинити све као да је тај ентитет, иза кога стоје „непознати починиоци“, независна држава, с тим што му ту независност  речима нећемо признати.
То је све што можемо, а није мало, поготово за силу каква смо ми.
Јер кад је истина или тачност прогнана из стварног стања и стварног, фактичког поступања, речи су једино место њеног становања.
Како ће бити уређен ентитет република Косово, није наша ствар, као што и ентитет није наш.
Наша је територија Косово и Метохија, јер је нисмо ни изгубили у рату, ни продали, ни поклонили.
Та територија је наша док нам се не докаже супротно од стране меродавних светских институција, од ОУН и Савета безбедности. Уколико на томе бнуду инсистира ле те две институције, ми ћемо се званично одрећи територије Косова и Метохије.
Иначе, са тим, што је та територија наша, у оваквом свету до даљњег не можемо ништа.
Немамо на њој никакве ингеренције.
И то је чињеница, као што је чињеница да је територија наша.
Укратко, ради се о преседану, од којег користи има само она страна која га је и направила.
И то је тако.

&

Чињеницу да не живи човек, па ни народ о „самом хлебу“, обилато користе политички манипулатори свих врста поредака, па и демократског.
Међутим, ма колико да је то тачна изрека, последњи који народу дају то што је „више од хлеба“ су поменути политички манипулатори.
Њихова „дажбина“ је  сплачина, заводљив отров, обично националистичког типа.
Од политичких делатника народ пре свега ваља да очекује и тражи пристојан живот.
Те потребе су основне.
Све друге потребе народ ваља да задовољава на другом месту: у својој култури или религији.
Политички делатници нису ту да задовоље потребе такве врсте, а упорно се то догађа, јер већина од њих очекује и оно што нису кадри да пруже.
Очекујући од политичких делатника превише, народ не добија ни оно што је нормално и што би могли да му пруже – пристојан живот.
Зато је већину лако обманути, кад се не држи својих основних потреба.

&

На крају крајева, због једнострано проглашене независности и због погрешака које је српска власт учинила у периоду Милошевићеве владавине, између Србије и ентитета Косово мора доћи до неке врсте Уговора, који ће легализовати садашње стање.
Тај Уговор, под покровитељством и гаранцијама ОУН, мора садржати питања која су од битног значаја и за српски и за шћиптарски (албански) народ.
То ће бити процес легализације нелегално подигнуте “државе”.
У том Уговору је најбоље да обе стране буду не баш задовољне, али не ни незадовољне.

&

Ако народи у демократском уређењу немају право на власт која ће им разним адекватниом мерама створити услове за пристојан живот, реализовати демоекононмски императив – онда чему уопште бирање власти, која то не омогућава или слаже да ће омогућити, а онда четири године спроводи другу, „осиромашавајућу“ политику? И при томе је и даље легална и легитимна, иако је прекршила обећање. Као што је сада случај у Грчкој и не само у Грчкој.

&

Нема квалитетног друштва без пристојног живота народа, самим тим ни квалитетне демократије.
Отворено друштво је мање-више добра ствар, али, да се не лажемо, тешко га је „спроводити“ у сиромашној земљи. У сиромашној земљи све  је подређено „голом опстанку“, а институције су „потчињене“ ономе ко држи власт. Ту „отворености“ нема. Осим у причама које служе манипулисању домаће и светске  јавности.

&

Је ли Иран, на пример, демократско друштво? Имају изборе. Немају баш слободу изражавања, не признају равноправност жена, и немају пристојан живот. Пуно је „демократија“ у свету, али се на разуму не заснива скоро ниједна.

&

Шта је главна особина експерта?
Да је успешан у свом послу и користан целом друштву.
Тако гледано у влади Србије није ангажован ниједан експерт, осим формално.
Држање експерата је формалан чин, без стварих последица.
То су владари практиковали одавно и држали су експерте, који само њима значе и помажу, а не и себи или народу.
Да би помагали себи и народу, експерти  морају имати власт. Ништа мање.

&

Демократија у Србији подсећа на посуду коју је пред лисицу ставила рода, и из које она, лисица, није могла да једе. Као што сви који нису чланови владајућих партија не могу да се окористе од ове демократије, која је, уствари, охлократија и партократија. Укратко: ненародна појава, „демократија без народа“.

&

Контролу партија, односно извршне власти не може вршити партијско тело, у шта је одавно претворен парламент, односно Народна скупштина.
То није очигледно само онима који неће да виде.

&

Кога представља Народна скупштина Републике Србије?
Да је излазност на изборе 66 посто или две трећине, могло би се рећи да Нардона скупштина представља народ.
Овако са излазношћу од педесетак посто, то се не може тврдити.
Кад се томе дода незванична куповина гласова, медијски неравноправно представљање странака, демагошке лажи, поготово владајућих, може се рећи да Народна скупштина заправо не представља народ, односно да не представља више од трећине народа.
Може ли таква да буде врховни орган власти? Наравно да не може, а бива.
Потпуно нелегитимно.

&

Кажу: „Власт је слуга, народ је господар“. Бар у демократији. Власт је исто што и господарење.
У демократији власт се има над онима који су извршни органи („извршна власт“). У демократији поданика нема, а кад има, као што незванично има, то није демократија. Изрека са почетка исправљена гласи: „Извршна власт је слуга, народ је господар.“  Или, прецизније, у демократској меритократији: „Извршни органи су слуге , а народ и експерти господари, народ први, експерти други.“ Или сасвим прецизно: „Извршни органи су слуге, Општа скупштина и Скупштина експерата су  господари“.

&

Светом још увек не може да влада меритократски принцип, јер су носиоци плутократског принципа (профит без граница) исувише заинтеrесовани за “светска богатстства” (нафта, руде итд.) и имају моћ да ту своју заинтересованост задовољавају. Меритократски принцип ће пре завладати у неким мањим земљама, под условом да за те земље нису значајно заинтересовани носиоци плутократског принципа. Да би меритократски принцип на светском нивоу  постао владајући, потребно је да се његови носиоци у великим  земљама организују око тог и таквог циља, а тај процес се вероватно неће скоро одвити,  јер потенцијалне меритократе у тим земљама солидно, мада несразмерно учествују у деоби “друштвеног колача”.

&

Шта су САД? Развијена или неразвијена земља? Сви ће рећи: развијена, чак: најбогатија, при томе са стабилним демократским системом. А у тој таквој Америци 16 милиона деце гладује. Шта је то?

&

У демокртаској меритократији демократија ће бити схваћена као поредак у којем народ пристојно живи, а онда има и све „демократске слободе“. Такво схватање демократије меритократија може себи да приушти, јер је ем способна, ем незаинтересована за „пуко богаћење“, које је незајажљиво, што показује актуелно стање. Меротократија има прече циљеве, технолошки напредак, обављање послова и пројеката који су сад и незамисливи.

&

Зашто је пропала национализација у Великој Британији,  на пример? Зато што су национализоване фирме даване на (зло)употребу „партијским кадровима“, што се радило и у тзв. комунистичким земљама. Није проблем у национализацији, него у управи, која је била нефункционална. Излаз из тога није пука приватизација, него функционализација управе, а то води у меритократски систем управљања.

&

Умешност владања се не састоји у томе да се „жедни преводе преко воде и гладни преко хране“, него у томе да се народу омогући основни пристојан живот. То је демократија, владавина народа, односно његових потреба. Све друго је демагошка прича, у којој се сиротињу убеђује да би требало да је „срећна“ што живи у демократији, без обзира како јој је заправо.

&

Генерално постоје два узрока свеопштег  насиља.
Један узрок ј е глупост. Други је плутократски интерес, интерес капитала.
Пошто свет обилује и првим и другим узроком, насиље делује као потенцијално вечна појава.
Шта се уопште може против њега?
Применити насиље против узрока насиља?
Над глупошћу успоставити диктатуру памети, а над плутократским интересом диктатуру меритократског интереса?
Ако с е то икад догоди, биће то насиље над насиљем. И биће напредак. Догодиће се бар излаз из насиља којем су узроци глупост и плутократски интерес.

 

КО СМО МИ?

 

Ми  смо организација, званично  регистрована 2016. године под именом „Асоцијација за обнову и развој – Реструктура / Association for  reconstruction and development – Restructure“,  која окупља поседнике друштвено корисних знања (стручњаке) и оне који нису стручњаци,  али су симпатизери идеје да власт припадне народу  и поседницима друштвено корисних знања (стручњацима).
Суштина  нашег политичког опредељења  и система демократске меритократије  је да сви пунолетни са правом гласа  могу да бирају, а да у органе власти могу бити бирани само поседници знања и способности,  којима трајање мандата зависи од постигнутих добрих резултата, а не од тога на који су период бирани.  Ако вам је до бољитка, (а јесте), ово решење је једини реалан начин да се то и оствари. Све друго је празна прича, која се прича већ четврт века, а стање се не  мења на боље, ма која партија била на власти. У систему демократске меритокартије партије неће имати власт, него ће, оне које  буду  способне, за одговарајућу плату, извршавати задатке које пред њих ставе народ (Општа скупштина) и Скупштина експерата, као највиши органи власти.

КОНЦЕПТ БУДУЋЕ  ДРЖАВНЕ ПОЛИТИКЕ  У  ШЕСТ  ТАЧАКА

 

Прва  тачка  је кориговање  постојећег система  и  увођење  система демократске меритократије,  који  представља сигуран  и  релативно брз  излаз из социјално-економских  недаћа и који ће зауставити  катастрофалан „одлив мозгова“. Демократска меритократија  је  WIN-WIN комбинација.
Друга  тачка је обнова и развој домаће економије, пре свега у правцу  пољопривреде,  односно органске пољопривреде и мултилатералног  (сваковрсног)  туризма, а онда и у другим областима привреде (ИТ, прерађивачка индустрија итд.).  Та обнова и одрживи развој домаће привреде, за шта имамо и природне и   људске ресурсе,  је гарант сигурног опстанка и пристојног живота држављана Србије. У ову тачку спада и  укидање могућности да странци  купују земљу.
Трећа  је однос према великим силама који је релативно  уравнотежен,  заснован на принципу „боље, ако је могуће, са свима него само са једном“. А то је повезано и са нашом традицијом.
Четврта  је што коректнији и што нормалнији однос са ентитетом  Косово, који се сматра  државом,  једино што  ми ту државу, због начина како је настала,  као такву, односно неазвисну, нећемо признати  званично.

Пета  је  да улазак у ЕУ, уз сагласност већине народа, не одбијамо, само га не постављамо за једини стратешки  циљ, него за стратешки циљ  стављамо

и обнову и одржив развој домаће привреде.

Шеста је уравнотежен и мирољубив  однос са земљама и ентитетима у региону.
&

 САМО СТРУЧНОСТ  СРБИЈУ  СПАСАВА! ТО СВИ ЗНАЈУ, И СТРУЧНИ И НЕСТРУЧНИ.

Демократска меритократија је систем у којем, уз сагласност већине, односно Опште скупштине, коју чине сви пунолетни држављани са правом гласа или бар две трећине њих, на власт могу да долазе и на њој опстају они који поседују одговарајуће способности и знање и којима трајање мандата зависи искључиво од количине постигнутих добрих резултата, а пре свега оних који су везани за пристојан живот државаљана, односно грађана. Овај систем настаје на основу референдума, као најдемократскијег начина изражавања става грађана.

Да би настао и имао демократски легитимитет, потребно је да се за њега одлучи Општа скупштина, односно већина од  две трећине пунолетног становништва Србије, а систем ће бити оповргнут тек ако се за то одлучи бар половина чланова Опште скупштине.
Сажето речено, демократска меритократија је реална алтернатива очигледно неуспешном партијско-парламентарном систему, који се у Србији и сличним земљама  претворио у ригидну партократију, што више није ни демократски, ни функционално.

Демократска меритократија је довољно демократски, функционалан систем у којем у извршној власти могу бити они који поседују адекватно знање и способност и којима трајање мандата зависи од количине постигнутих добрих резултата, a пре свега оних који се тичу обезебеђивања сигурног опстанка и пристојног живота држављана, односно грађана .

Овај систем је демократски, јер о његовом постојању одлучује већина пунолетних држављана са правом гласа и јер има демократске институције: Општу скупштину, Локална већа (Скупштину Локалних већа), изборе, Национална већа, политичке организације и удружења грађана.
Демократска меритократија је функционалан систем, јер је заснован на меритократском ( стручном, експертском) управљању.

У Србији већ 25 година немамо ни демократски, а камоли функционалан систем.
Имамо „Потемкинову демократију“ иза које се крије ригидна партократија, која је у спрези са приватизацијском плутократијом, а обе су, а нарочито партократија, са становишта функционисања државе и друштва, нефункционалне.

Демократску меритократију можемо увести уз помоћ корекције постојећег система, која би се састојала у томе да „свако има право да бира и свако, ко поседује одговарајуће знање и способност, да буде изабран у органе власти“.
Тако би се једним потезом укинула дугогодишња негативна селекција кадрова, а Србија би коначно добила функционалну и успешну власт.

Зато би се могло рећи да је демократска меритократија једина реална алтернатива лошој и штетној владавини партија, а поготово у новопеченим демократијама какве су настале у бившим комунистичким земљама, где је једнопартијска замењена лажном вишепартијском партократијом.

У систему демократске меритократије главна или одлучујућа власт припада народу, Општој скупштини која на референдуму одлучује у каквом ће се систему живети и поставља циљеве: сигуран опстанак, безбедност, и пристојан живот за народ.
Следећа инстанца са великом друштвеном моћи је Скупштина експерата, састављена од људи са доказаним знањем  и способностима из разних друштвено корисних области.
Скупштина експерата може да контролише и смењује изабрану извршну власт.
Поред Скупштине експерата ту моћ над извршном власти има и Скупштина Локалних већа, коју чини најмање 1000 Локалних већа из 5 различитих региона. Иначе, Локално веће чини у просеку око 100 грађана.

Појединцима и организацијама (партијама) које учествују у изборима за извршну власт, ако претходно задовољавају услове, односно ако поседују одговарајуће стручне референце, трајање мандата бивања на власти зависи од постигнутих резултата, а избори, односно реизбори, се врше сваке друге или четврте године, што углавном зависи од одлуке и процене  Скупштине експерата.

&

Резиме: демократска меритократија је напреднија опција демократије, препоручљива за сиромашније земље, која је функционалнија од класичне демократије и представља брану појави као што је охлократија (владавина олоши) , у коју се , а поготово у сиромашним земљама, олако склизне.
Меритократија није утопија, у Кини је већ дала резултате тако што је ту сироамшну земљу винула у економски и геополитички врх. Демократска меритократија је поредак настао уз сагласност већине народа, што није случај ни са једним претходним поретком. Захваљујући демократској меритократији земља која  има такво уређење постаће место пристојног живота.

Демократска меритократија је заштита класичне демократије од сиромаштва, нефункционалности и охлократије (владавине олоши).
То је посебно потребно урадити у сиромашним демократским земљама, као што је за сада Србија, које постају жртва охлократије.

ПРИМАРНА ВЛАСТ-НАЛОГОДАВНА ФУНКЦИЈА

Примарна власт и налогодавна функција припада Општој скупштини, коју чине сви пунолетни грађани са правом гласа или бар две трећине њих; Општа скупштина већином гласова одлучује у каквом ће се систему живети и надлежна је за свако друштвено значајно питање, које се решава референдумом.
Општа скупштина поседује власт на основу демократског уређења државе и на основу своје бројности.

СЕКУНДАРНА ВЛАСТ-НАЛОГОДАВНА ФУНКЦИЈА И, ПО ПОТРЕБИ, ИЗВРШНА ФУНКЦИЈА

Секундарна власт
, односно налогодавна и, по потреби, док се не изаберу извршни органи, извршна функција припада Скупштини експерата, коју чине доказани стручњаци из разних друштвено корисних области.
Неки од њих су већ чланови САНУ.
Скупштина експерата изнад себе има само Општу скупштину.
Скупштина експерата  поседује власт на основу неоспорног ауторитета, односно знања својих чланова и на основу подршке коју јој даје Општа скупштина.

Скупштина експерата контролише и, ако се покаже потреба, смењује извршну власт (владу, министре, премијера).

 

ТЕРЦИЈАЛНА ВЛАСТ-НАЛОГОДАВНА ФУНКЦИЈА
Терцијална  власт припада  Скупштини Локалних већа, коју чине минимум 1000 Локалних већа из најамње 5 региона. Ову врсту терцијалне  власти имају и све друге грађанске (демократске) институције, почев од појединаца  до разних врста законом допустивих Удружења.
Скупштина Локалних већа и друге демократске институције изнад  себе имају Скупштину експерата и Општу скупштину, с тим што Скупштина Локалних  већа има право да позове Општу скупштину да суди у евентуалном спору између ње и Скупштине експерата (Државног савета).
Општу скупштину позива на референдум  Генерална скупштина Локалних већа, коју чине најмање по пет Локалних већа из сваког региона.
Ова Генерална скупштина поставља референдумско питање, на које ће Општа скупштина одговарати.
Трошкове овог поступка сноси држава, а уколико референдум не успе Локалним већима, која су га покренуле се на пет година забрањује да покрећу нови референдум.

Осим побројаних већа може се формирати и Месно веће (за свако насељено место), које би чинили изабрани председници Локалних већа у том месту. Ово Месно веће би имало функцију Месне заједнице, а председник би било лице које изаберу председници Локалних већа у том месту или лице које постави држава.

Све побројане демократске институције поседују власт на основу демократског уређења државе.

 

ЗОНА  БЕЗ САМОСТАЛНЕ ВЛАСТИ-ИЗВРШНА ФУНКЦИЈА



Извршна функција припада  Владама, републичкој (државној) и локалним, које настају после избора, на којима могу учествоватио само они који поседују проверљиве референце,  које су сменљиве  сваког часа, а могу их делимично или у целости сменити Државни савет-Скупштина експерата, Скупштина Локалних већа,  ако се са тим сложи и Скупштина експерата, а иницијативу за смену може аргументовано покренути и појединац тако што ће своје образложење упутити Скупштини експерата на одобрење.
Владе заправо и немају никакву самосталну власт и представљају извршне органе,  чији посао  је да извршавају налоге (одлуке) Опште скупштине и Скупштине експерата за шта ће добијати одговарајућу надокнаду.
Извршна власт настаје демократским изборима на којима могу учествовати сви појединци и организације (партије) које Скупштини експерата пруже доказ о поседовању стручних референци.
Извршни органи врше али не поседују власт, као  што банкарски службеници, на пример, раде са новцем, али га не поседују, што значи да раде са новцем по налогу власника или оних којима власници дају мандат.

Општи услови за чланство у Државном савету-Скупштини експерата:

1. Врхунска стручност (компетентност) у некој од друштвено корисних области

2. Сагласност да примарни (стратешки) циљ државе  Србије буде обнова и развој домаће привреде, а не улазак у ЕУ, који не одбијамо априори, само нам није примарни циљ

3. Сагласност да основни правци развоја домаће привреде буду пољопривреда (са посебним освртом на органску храну, која се све више тражи у Европи и свету) ) и сваковрсни (мултилатерални) туризам, (амбијентални, здравствени, прехрамбени, рекреативни, конгресни, историјски, манастирски, авантуристички итд.), који ће нам доносити добре приходе од страних гостију

4. Сагласност да је испуњење демоекономског императива (обезбеђење услова за сигуран опстанак и одржив пристојан живот држављана Србије) један од основних државних циљева

5. Сагласност да је Косово и Метохија наша територија на којој је настао ентитет Косово ( ентитет Република Косово), са којим ћемо уз посредовање међународних фактора, односно оних којима ОУН да мандат за посредовање, постизати коректне односе, али који нећемо признати за независну државу, нити ћемо се одрицати територије Косова и Метохије, чак и да на тој територији немамо никакве ингеренције

6. Коректан однос према великим силама, неулазак у конфликт са било којом од њих

7. Оптимално вођење рачуна о безбедности државе и очувању статуса неутралности

8. Успостављање коректних односа са државама и ентитетима  у окружењу

Државни савет-Скупштина експерата  је после Опште скупштине, коју чине сви пунолетни држављани Србије, са правом гласа, односно две трећине њих и која одлучује о врсти система у којем ће се живети, најмеродавније  политичко тело, које има право да мења извршну власт, укључујући и премијера Владе, које проглашава редовне или ванредне изборе и стара се о испуњењу свих државних циљева, а пре свега о обнови и развоју запуштене домаће привреде.

Оно за шта се ми залажемо, за корекцију политичког система и обнову и развој запуштене домаће привредe, није ствар ниједне посебне, па ни наше организације.

У питању је системска промена.

Тек после извршења те промене, може се говорити о разликама између нас и, данас-сутра, неке друге организације или појединца који би учествовали у трци за извршну власт.

Пуштамо могућност да ће нека друга организација у систему демократске меритократије, који ће настати као последица корекције политичког система, имати и боље и јасније и плодоносније идеје.
Да ће постизати једнако добре или и боље резултате у домену развоја домаће економије, па и у другим доменима.


Има међу нама и оних који једва чекају да се изврши тај неопходни заокрет, па да се баве сасвим другим пословима, препуштајући даљи ток новим људима и генерацијама.

Неки ће вероватно остати у политици, односно учествовати на изборима или трци за освајање извршне власти, у оквиру постојеће организације , Асоцијације “Реструктура”, или у оквиру неке друге.

Ми који сада све ово покрећемо само смо пионири неопходног заокрета у политици и економији Србије и нико од нас нема намеру да “живи од старе славе”, ни да на тој основи данас-сутра учествује у трци за извршну власт.

Зато се залажемо да се поменути заокрет изврши на бази  референдума, како би се постигао својеврсни друштвени консензус.

За  проблеме Србије нема решења унутар постојећих опција и партија.

Изван њих постоји.
А то решење, кад се постигне, може трајати такорећи унедоглед.

Иначе, аутор свих непотписаних текстова на овом сајту је социолог Драган Атанацковић, који је уједно и аутор идеје демократске меритократије.

Није тачно да Устав не допушта обавезну вакцинацију у случају постојања изразите епидемије и апсолутно проверене вакцине за чију примену није потребна сагласност (потпис) појединца него се као гарант појављује држава.

Дакле, доста апела, кукања и ковид пропусница!

Ако постоје наведени елементи напред са обавезном вакцинацијом. Као за време Вариоле

.А АКО НЕ ПОСТОЈЕ, КАД ДОЂЕ ВРЕМЕ, А ДОЋИ ЋЕ, СВИ ОДГОВОРНИ ЗА СВЕ ОВО, УКЉУЧУЈУЋИ И СТВАРАЊЕ ПАНИКЕ, ЖЕСТОКО ЋЕ ПЛАТИТИ.

У Србији ће платити Вучић, опозиција која промовише вакцинацију и панику, доктори и јавне личности које чине то исто.

Слика може припадати једна или више особа и текст који гласи „ട асоци слободна земльа CABE3 удружена и грабана србије www.restruktura.org“

Случај Лаза Костић-Ленка Дунђерски је такорећи најчувенији српски love story.
Само што је то љубавна прича не младића и девојке него времешног мушкарца или мушкарца у пуној зрелости и девојке.
Основна препрека реализацији те везе и претварању у брак била је управо велика разлика у годинама, која никако није наилазила на разумевање поготово људи тог времена, па и места (Војводина, 19. век).

Неостварена љубав, као и трагичан крај девојке, која се изгледа убила прекомерном дозом лека за резултат су имали једну од најлепших „љубавних песама“ на српском језику, песму Santa Maria della Salute.
И то је оно што се зна.
А шта се не зна?

Priča o Lenki Dunđerski | Edukacija


Не зна се да је Ленка Дунђерски доживела крај свог живота не (само) зато што се Лаза Костић није усудио да крене са њом у брак, него понајвише зато што се он, упркос томе што је волео Ленку, ипак оженио или смогао снаге да се ожени иако без љубави, што се не би могло рећи и за његову супругу, која је итекако хтела да се уда за њега.
Да се Лаза није оженио, него да је остао сам, Ленка би се можда и удала за неког, такође без љубави, али би остала жива, свесна да је Лаза воли и да чезне за њом.
То би у потпуности задовољило њену важност, док је Лазина женидба, иако без љубави, била страховит ударац за њу, односно њену важност и показала јој  да у Лазином животу постоји још нешто једнако важно, па и важније него што је она, а то је – он сам, Лаза, и његов комодитет.
На крају крајева, прича се и није морала баш тако одвити, било је довољно да Ленка постане свесна Лазиних „приоритета“ и да му то саопшти, односно да се тако удаљи од њега и да опорави своју важност. Убила се у незнању о чему се заправо ради, иако је слутила. Убила је девојку (себе),  која је изгубила важност, коју је била убеђена да има код Лазе Костића, код човека који се није усудио ни  да је , упркос очекиваним противљењима, запроси и тако навуче на себе  општи гнев, због важне му и преважне Ленке.
Уместо тога он је као конформиста пристао на нежељени брак, чиме је показао да је себи далеко важнији од Ленке, што је и она слутила, али није довела до свести. Да је довела била би бесна и на себе и на њега, али би вероватно преживела ту непријатну романсу.
Наравно, ови се ставови косе са већ успостављеним оценама овог случаја, али то не значи да су и нетачни.

Драган Атанацковић Теодор, оснивач антропопсихологије

Слика може припадати текст

Антропопсихологија је прва егзактна хуманистичка наука, која се бави уобичајеним (псеудонормалним) и нормалним стањем човека као психе.
Основни метод антропопсихологије је нелагање односно откривање и признавање несвесних лажи.
По антропопсихологији главни човеков циљ и проблем је важност: како је стећи, задржати, увећати, не изгубити.
Око тога се човек труди док је жив.
Ову науку сам основао почетком новог миленијума и објавио прву књигу под насловом ОД ВИШКА ГЛАВА БОЛИ, која се бави проблемима те науке, која је у почетку носила име – егоистика, а касније је промењено у: антропопсихологија.
Упоредо са формирањем теоријских ставова о антропопсихологији ишла је и антропопсихолошка пракса, која је многим људима помогла да реше своје проблеме или бар да у миру живе са њима.

                                                      Драган Атанацковић Теодор

Асоцијација Слободна земља je савез који је основан на иницијативу Асоцијације за обнову и развој – Реструктура, чине га еколошка и друга регистрована и нерегистрована удружења и грађани Србије.
Циљ Савеза је очување опстанка и социјално-економски развој Србије.

Драган Атанацковић Теодор (Теодор је име по знамењу), рођен 1954. на северу Србије, у Срему.
Завршио на државном факулету социологију, основао 2000. године антропопсихологију, прву егзактну хуманистичку науку.
Досад објавио више књига, једну из области антропосоциологије под именом ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ и једну из области антропопсихологије, која се у почетку називала егоистика, под именом ОД ВИШКА ГЛАВА БОЛИ.
И још неколико врло необичних књига под заједничким насловом ДРУГО ОТКРОВЕЊЕ, којима у предуводу стоји ова реченица: “Овако би највероватније, да га има и ако га има, говорио Бог.”

Двапут се женио, једном “озбиљно” и једном “шаљиво” и оба пута без драме и сукоба завршио са браком.
Биографија му је врло инетресантна, али делује неверoватно, што рече један уредник новина “исувише необично”, па зато нећемо писати о томе.
Неосуђиван па и несумњичен.
Од свих поредака које је Србија имала, као и од свих владара, није му се свидео ниједан, осим, али само делимично, кнез Милош Обреновић.

Оснивач је и председник Управног одбора Асоцијације за обнову и развој – Реструктура и покретач Асоцијације Слободна земља, савеза удружења и грађана Србије.

Разлог што ја не могу однети победу је управо то што је оно што нудим НАЈБОЉЕ.
И то је тако.
Са једне стране то ми одговара, јер не желим власт, знам шта је и колико је тешка кад се њоме СТВАРНО бавиш, (а не као Вучић и претходни), а са друге ми је жао Србије и криво ми је због њених лутања.
И тога ради бих и пристао да је вршим, ако бих већ морао.




Информација са којом би требало упознати НЕИНФОРМИСАНИ народ, а такви чине већину:

Најпре да разјаснимо зашто је ово прича о Вучићу, будући да он сигурно није једини који се бавио овим „антропопсихолошким спортом“, стицањем важности.
Тим се „спортом“ баве сви од рођења па до упокојења.
Разлог зашто је ово прича баш о Вучићу садржан је у две ствари:
Вучић је политичар чије деловање има утицаја на српски народ и друго, његова анропопсихолошка прича је занимљива и, што је битније, илустративна.
Кад је Вучић осетио помањкање највеће драгоцености псеудонормалог ега, односно човека – помањкање важности?
Кад се у њему развио комплекс недовољне важности, који се у класичној психологији назива комплексом мање вредности?
Све говори да се то десило, односно дешавало у најранијој младости, односно у детињству.
Нешто слично се догађало и Адолфу Хитлеру, с тим што је он имао секундарни комплекс, комплекс недовољне важности пред  другима, али не и примарни комплекс, комплекс недовољне важности пред собом, јер те је важности имао на  претек, чак би се могло рећи да је патио од комплекса више вредности, односно од комплекса претеране сопствене важности, што се видело и током његове политичке каријере.
Хитлера у тој претераној вери у себе, која га је навела да се осећа као божје провиђење, нису могли поколебати ни изузетно тешки услови сиромаштва и објективне личне безначајности у којима је живео уочи Првог рата у Бечу.
&
Једна изрека каже: „Дабогда имао па немао!“. Та, по важност изузетно неповољна појава се изгледа десила Вучићу на изласку из детињства. Десио се синдром „обрнутог пачета“, односно од лепушкастог дечака претворио се у не баш лепог пубертетлију, а потом и момка па и мушкарца.

Тада је и закачио комплекс недовољне важности, који би вероватно изостао да је био ружно дете, а потом и исти такав момак.
Као што Хитлера не би у тој мери мучио комплекс претеране важности да је био примљен у академију за изучавање сликарства. Био би један у низу ни генијалних ни изразито лоших сликара, убеђен у своју несхваћену уметничку генијалност. Уместо тога свет је добио натпросечног диктатора увереног у сопствену војну и политичку генијалност. Непримање на академију је његову важност до те мере погодило да је могао излечити само енормним појачањем свог комплекса претеране важности. У томе су му помогле и околности, како ратне , тако и поратне.
Вучић се нагло суочио са комплексом недовољне важности у својим очима. На то га је дословце натерало огледало. Ма како то звучало. Тај његов комплекс пре свега има везе са његовим „пољуљаним“ физичким изгледом, који се није развио из ружног у леп, него баш обрнуто. Тај догађај је Вучићу нанео велике психичке невоље, готово нерешиве.
Та „обрнуто-паче“­- метаморфоза је младог Вучића констернирала и утицала је на цео његов потоњи живот. Могуће да је утицала и на његову полну опредељеност, ако је уопште тачно да има геј склоности. Јер, по неком предубеђењу, мушкарац  не мора да буде нешто посебnо леп да би имао чак и лепог мушког партнера.
&
Приметно је да Вучић као ретко који политичар често говори како је ружан, како није леп.
Зашто? Има политичара који су и ружнији од њега па не говоре о својој ружноћи. Као да им, а вероватно им и не смета. Вучић се са својом ружноћом није помирио ни  у зрелим годинама, а инсистирањем на њој емитује као да јесте.
Није се помирио зато што је у њу стигао неочекивано, из лепоте.
Промена је била радикална и годинама је тражио радикалне начине да је превазиђе. И није их нашао.
Ни у Радикалној странци коју је напустио, ни у Српској напредној сранци коју води годинама, а ни у богатству које је изгледа баснословно, без обзира на његове демагошке приче о сопстевној скромности. Мада је то немогуће доказати.
Сви побројани начини су методи његовог стицања важности коју је изгубио, односно која му је пољуљана  врло рано.
Метаморфозу- „обрнуто-паче“ Вучић је доживео као својеврсну превару, казну и издају, а кривца за њу није могао  да лоцира. Она се једноставно десила  и тек нарастајућу му важност му свела такорећи на нулу. Осећао се уплашено и збуњено, а у њему се развијала и сервилност према сваком кога је доживљавао као ауторитет. А то је био свако ко није он и ко не припада његовима. Тако се припремао за сервилног у односу на странце и лажљивог у односу на „укућане“, односно на свој народ.
Пошто се сервилност и куаквичлук не сматрају особинама важног човека, он их је одавно прикривао, а као полтичар наставио да их прикрива лажима и лажним јуначењем. Иако није кадар да уђе у најобичнији ТВ дуел са политичким неистомишљеником исторемено тог неистомишљеника, неистомишљенике „поражава“ у својим монолозима, што је још једна од фонминхаузенских црта. Толика разметљивост и  „ватрени сукоби“, који с е одвијају углавном у његовим причама, а у стварности прилично сeрвилан однос према сваком јачем постали су део српске политике коју он води.
Као својеврсни лекар, антропопсихолог практичар, дужан сам да на ту његову нараслу нездравост гледам као на његову тегобу, која га мучи већ годинама и нема изгледа да се ни због чега што је он предузимао и предузима, укључујући и политику, смањи. Лично бих му препоручио приличан број нет-сеанси што са мном, што с мојим помоћницма у доброј нади да ће му те сеансе помоћи да се бар минимално сабере и пронађе.
Као држављанин Србије, којој у последње време Вучић угрожава и опстанак подржавајући озлоглашени рудник Рио Тинто као и кинеске загађиваче, не гледам на његове личне тегобе само као његове. Постао је тегоба Србије. И као такав заслужује,  као и свака тегоба – уклањање.
&
Свестан сам да ова антропопсихолошка прича, односно анализа није потпуна, али су у њој дати елементи за разумевање Вучића какви ни у једној другој анализи нису. Бар засад.
Иначе, поређење Хитлера и Вучића није чињено у сврху изједначавања или тврдње да се ради о сличним психама. Баш напротив,ради се о врло различитим људима.
Хитлерова нездравост је долазила од комплекса претеране сопствене важности, Вучићева од  комплекса смањене или недовољне важности, која није успела да се елиминише ни у годинама кад је изгледао као апсолутни владар Србије.
Пукотина или јама која је настала у раној младости није успела ничим да се  попуни. И не би је попунило ни то да неким случајем има сву  власт и свe благо овог света.
Одатле код њега толика незајажљивост и глад за влашћу и, што се мање зна, за богатством. Али иако је ту глад за влашћу и богатством у приличној мери заситио, глад за важношћу је остала иста, неутољена ма колико да је наизглед толи.

П.С.  Занимљиво је да је у Кини рађена читава кампања са циљем да покаже/докаже да је Вучић у младости био изузетно леп. Постављане су на интернету његове улепшане, фотошопиране  фотографије.

У Србији није рађена таква кампања, вероватно се плашио да ће га политички противници исмејати и показати праве фотографије из тог периода. Сам потез у Кини сведочи о дубини његовог јада услед синдрома „обрнуто-паче“.
Ова прича/студија, наравно, није писана са циљем да се докаже да Вучић није (као младић био) леп, него да укаже на проблем (синдром), који стоји у основи његове нездравости, пошто се термин „болест“ готово не употребљава у антропопсихологији.

&
Антропопсихолошки гледано ОЗБИЉАН је проблем у којем се овај човек (Вучић) налази, превише запуштен, чак интензивиран његовом политичком каријером.
Једно од могућих псеудорешења за њега је изненадни суицид, јер је проблем узео исувише маха.
То је додатни разлог зашто тај човек није за функцију коју обавља, док онима који имају “нечисте намере” у односу на Србију, баш захваљујући својој лабилности, представља идеалног партнера, кога могу навести чак и на поступке који значе озбиљно угрожавање опстанка земље и народа.
Тако гледано, најбоље би било уклонити га са функције коју врши, најбоље за њега и нарочито за народ у чијој земљи има високу функцију, која би могла нанети том народу огромну штету, коју он, обзиром на своју нездравост, свој запуштени комплекс самањене важности, није кадар ни да сагледа, а камоли да осети, јер његово ја је лажно, неживо ја.
&
Суштина његовог проблема није недостатак важности пред другима, тога се већ заситио, него недостатак важности пред собом, важности која је, у његовом случају, неповратно нестала у раној младости. Када га, као политичара, нападају на разне, па и најгрубље начине он те нападе доживљава слично као што доживљава и похвале које му говоре људи из његове околине, па и они који га не знају – небитно му је, а оно што му је битно, важност пред собом, не зна како да прибави.
&
И на крају да кажемо и ово: Хитлер је свој комплекс претеране важности покушао да наметне Немцима, који су тако “постали” виша раса, иберменши. Иако је једно време у томе успевао, на крају се разочарао и убио схвативши да Немци ипак нису то.
Вучић је свој комплекс недостајуће важности покушао да наметне Србима, тврдећи, и то јавно, да су неспособни, да би пропали без Европе, Кине и тако даље. Тај покушај му је прилично успео, што се види и преко толеранције народа у односу на многе ствари које му приређује. Мада је успех тога углавном условљен неинформисаношћу огромне већине. Да ли ће Вучић проћи као Хитлер кад и ако увиди да Срби баш и нису толико неспособни? Иначе, своје понижавање Срба крије иза демагошких псеудопатриотских идеја и свакодневним покличима : “Живела Србија”.
Укратко, хтео би да се читав народ нађе у његовој психо-ситуацији, као што је то желео Хитлер за Немце,
јер тако би се осећао припадником масе, а не као изопштени појединац.
&
И да закључимо:
Вучића поседује врло озбиљан проблем и то од најраније младости. Проблем који је готово немогуће решити.

Аутор Драган Атанацковић Теодор, оснивач антропопсихологије

Које су предности тога што се један човек пита за све у држави?

Кад ствари крену наопако, а сад су нарочито кренуле,( преко рудника Рио Тинто се угрожава опстанак Србије, то тврди и САНУ), довољно је “замолити” тог једног да не да Рио Тинту, том убици Србије дозволу за рад, или му, ако је неким случајем равнодушан на молбу “скинути главу”, у преносном смислу и ствар је решена.

Вучићу, ово није шала са Вељом и другим твојим аферама и аферицама, овде је у питању борба за опстанак Србије.

У тој борби нема милости ни за кога ко тај опстанак угрожава.

Ово није борба једног човека, него борба свих који су свесни угрожености опстанка.

Засад, захваљујући “твојим медијима” нема пуно свесних.

Али биће их.

У најгорем случају кад опстанак увелико буде угрожен.

ТАДА ЋЕ ДОСЛОВЦЕ ЛЕТЕТИ ГЛАВЕ! ТО НИЈЕ ПРЕТЊА НЕГО ЛОГИЧНА ЧИЊЕНИЦА.

ТВОЈЕ ПРИСТАЛИЦЕ ЋЕ, КАЖЕ ЈЕДНО ПРОРОЧАНСТВО, БИТИ УМЛАЋИВАНЕ КАО БЕСНИ ПСИ, ЈЕР ЋЕ БИТИ ОГРОМАН ГНЕВ НАРОДА.

Сад још има времена за колико-толико мирно решење.

Искористи га.
&
ТРИ ПИТАЊА ЗА ВУЧИЋА:

ШТА МИСЛИШ ДА УРАДИШ ПОВОДОМ РИО ТИНТА ОБЗИРОМ ДА ЈЕ НАЈВИША НАУЧНА ИНСТИТУЦИЈА У ЗЕМЉИ, САНУ, ИЗНЕЛА МИШЉЕЊЕ ДА ЈЕ РАД ТОГ РУДНИКА НЕПРЕПОРУЧЉИВ И ШТЕТАН ЗА ОПСТАНАК СРБИЈЕ?

НЕЋЕШ СЕ ВАЉДА ОГЛУШИТИ О ТАЈ СТАВ, КАО НЕИНТЕЛИГЕНТНА ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ, И НАСТАВИТИ ДА ПОДРЖАВАШ РИО ТИНТО?

СВЕСТАН СИ ДА ТИМЕ УЛАЗИШ У ЧИЊЕЊЕ НАЈВЕЋЕГ ЗЛОЧИНА, ЗЛОЧИНА ПРОТИВ ОПСТАНКА СРБИЈЕ, ЊЕНЕ ПРИРОДЕ И ЊЕНОГ НАРОДА?

#opstanaknemaalternativu

Морамо се концентрисати на ГЛАВНИ ПРОБЛЕМ Србије, а то је широм света озлоглашен рудник литијума Рио Тинто, који ускоро намерава да откопава литијум у Србији. Главни је зато што јој не прети само сиромаштвом и колонијализмом, као остале тзв. стране инвестиције, него, према мишљењу стручњака из Српске академије наука и уметности, дословце прети њеном ОПСТАНКУ, опстанку њене природе и њеног народа!
Најпре да Србију спасемо од сигурне смрти, од рада рудника Рио Тинто, а онда ћемо решавати и друге проблеме!
&
Вучић и ментори су направили гомилу проблема да нас збуне и распу нам енергију. Али ми знамо шта је ГЛАВНИ ПРОБЛЕМ: Рио Тинто, јер нам угрожава опстанак.И ударићемо на њега свим расположивим средствима.Најпре да спасемо Србију од сигурне смрти, а онда решавамо и остале проблеме!СВИ И СВЕ ПРОТИВ РИО ТИНТА!
&
УБЕДЉИВО НАЈВЕЋИ ЗЛОЧИН ПРЕТХОДНЕ И ОВЕ ВЛАСТИ

Највећи злочин је онај који земљу и народ кошта не само имовине и правде, него и опстанка.
Претходна власт је 2001. године довела у Србију светски познатог злочинца, доказаног тровача и уништитеља земље Рио Тинто да кобајаги “само истражује” (то причају сад кад су у опозицији, а немогуће је да нису знали о каквој је фирми реч), а садашња напредњачка власт, на челу са на овим просторима невиђеним демагогом Вучићем се спрема да Рио Тинту одобри убијање Србије, односно прекопавање у сврху вађења литијума.
За тај злочин обе власти би требало да буду осуђене на најтежу казну, чији је део и лустрација, односно забрана бављења политиком.

#opstanaknemaalternativu

May be a cartoon

Медији и све политичке партије и позиционе и опозиционе, Генералшабе и Управо полиције, а богме и СПЦ, па и добар део САНУ, МАРШ У ПИЗДУ МАТЕРИНУ СВИ!!

Шта ви радите док нам се домаћа и страна говна спремају да Србију на “европском путу” уз помоћ те исте ЕВРОПЕ, претворе у јаловину злогласног Рио Тинта!

О чему једете говна, говнари! Фууууууј!!!!!🤮🤮🤮🤮🤮