kontakt@restruktura.org
Народ даје власт
Народ даје власт у готово свим режимима.
У доброј вери да ће му они којима даје власт донети бенефит, односно бољитак, што се углавном не догађа.
Дао је и у нацистичко-фашистичком и у комунистичком режиму.
Некад дословце већином гласова, а некад највећом количином гласова.
Зато се о гласове народа отимају сви љубитељи власти.
Неретко те гласове и купују.
Може ли се десити да народ да власт доказаним и врхунским поседницима друштвено корисних знања, односно Скупштини експерата?
Логика каже да може, јер ако народу ико може донети бољитак, сигуран опстанак и пристојан живот, то су припадници тог слоја, врхунски стручњаци.
Па зашто се то већ није десило?
Један од разлога је и то што припадници тог слоја нису ни тражили власт, ни од Бога ни од народа.
А време је.
Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА
Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ
Vreme je da odgovorite na pitanja koja se postavljaju u prvih minut i 50 sekundi ovog izuzetnog filma…https://www.youtube.com/watch?v=FI9D9XzwgBs
То су „исуише“ лична питања у која немамо претензија да залазимо.Бар не јавно.
za mene koji ima simpatija za vaše stavove, ovo su krucijalna pitanja. Ovakav Vaš odgovor me plaši.
Нисмо с е изгледа разумели. За ставове В. Рајха имамо поштовање.
Moguće. Hajde da ja citiram pitanja s početka filma:
1. Who will protect us from our protectors?
2. Who shall judge our police?
3. Who will police our judges?
4. Who will will our will?
KO će u odsustvu partija da kandiduje i izabere to najviše telo skupštinu eksperata ljudi s dokazanim moralnim i stručnim kvalitetima? To nisu lična već bitna pitanja na koje se mora odgovoriti da bi ceo koncept bio jasan, prihvatljiv i izvodljiv. Rekao bih da vam nedostaje biznis plan ili nešto slično studiji o izvodljivosti i održivosti.
Они су већ „изабрани“ својим радом и резултатима, то суу цењени стручњаци, додуше мање познати јавности.
Koncept mi je jasan od trenutka kada skupština eksperata stupi na dužnost i na dalje vodi sve postupke biranja, postavljanja ili opoziva kadrova na niže. Recimo da ta skupština treba da ima 100 članova. Koji je to „nad popom pop“ koji će od recimo 500 kandidata cenjenih stručnjaka izabrati tih 100? ne mogu oni samo dići 2 prsta i samoizabrati se u skupštinu ekperata. A pošto je poznato da pare i vlast kvare ljude, kako bi bilo rešeno nadgledanje rada tih 100 vrhovnih eksperata? Neka sudsko kontrolno telo, nezavisno i od skupštine eksperata i od partija (ako ostaju da postoje), Vrhovni sud možda, koji već postoji?
Pročitajte ove članke:
https://restruktura.org/sta-je-demokratska-meritokratija/
https://restruktura.org/shema-sistema-demokratske-meritokratije/
Иначе најсигурнији вид контроле је испуњење демоекономског императива: обезбеђење услова за сигуран опстанак и пристојан живот.
Ако исуни тај императив Скупштина експерата је извршила свој задатак , ако не – збогом.
Nigde još kod vas nisam video kako zamišljate da se desi da vlada podnese ostavku, predsednik republike raspusti parlament i raspiše referendum sa pitanjem da li smo za uvođenje sistema demokratske meritokratije. Dakle, cilj ste formulisali. Ali: šta su vam resursi, koje su vam aktivnosti (osim ovog web site-a) i međukoraci koji deluju u pravcu ostvarenja zacertanog cilja? Koliko sam pratio, partije mogu da nastave da postoje i kandiduju svoje kadrove, koje na funkcije postavlja samo Skupštine eksperata. Kapiram da je iznad skupštine eksperata samo opšta skupština, dakle narod, svi punoletni građani sa pravom glasa. Ali, kako će to narod da kontroliše eksperte, nije objašnjeno. (ona pitanja iz filma…).
U tim člancima nije jasno ni:
1. Koliko članova ima skupština eksperata
2. Mehanizam kandidovanja ljudi za skupštinu eksperata, da li se sami prijavljuju ili ko ih kandiduje
3. Mehanizam biranja članova skupštine eksperata(ko i kako ih bira)
4. Nadležnost i ovlašćenja tih 1000 lokalnih veća i njihov odnos sa već postojećim institucijama, republičkom, lokalnim, gradskim i opštinskim vladama i MZ, (sem ako lokalna veća ne zamenjuju MZ).
Da li skupština eksperata fizički može da stigne da bira postavlja i kontroliše sve moguće državne funkcionere, od vlada, preko komunalnih preduzeća, agencija, kulturnih, obrazovnih, naučnih, sportskih i svih drugih institucija i organizacija koje su na nekom budžetu? Pa njih ima na hiljade… Voleo bih da napravite jednu organizacionu šemu demokratske meritokratije kakvu ima svaka malo veća firma i sa kockicama i linijama povezivanja objasnite ko šta radi i kome odgovara. A onda i nešto što se na nivou firme zove „Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta sa opisom poslova“, gde će biti apsolutno sva rukovodeća radna mesta u državi koja se finansiraju iz budžeta. To je kao kad pravite od nule jednu ogromnu firmu sa jedno 30.000 zaposlenih…
Скупштина експерата је велика колико је потребно, минимум је 10 (за почетак) оптимум 150.
Скупштину бирају њени чланови као Академија наука отприлике или борд директора неке копмпаније.
Основни предуслови су знање и таленат.
Питања су вам мање више интересантна.
Стићи ће и одговори.
Полако.
Ми смо пионири.
Важно је да је започело.
Узгред, организациону схему направите Ви, па ако хоћете доставите је, биће објављена као ваш текст.
Pingback: Реструктура – сигуран излаз » Пиштите нам, питајте и одговорићемо
Nažalost ne znam dovoljno o celom sistemu da bih ja napravio organizacionu šemu. Osim toga meni je sad ogromna frka na poslu. Možda budem imao vremena za cca 3 nedelje. Problem je što nemam visio ili neki drugi pogodan program za crtanje šema na lap topu…
Ako dobro razumem Vaš poluodgovor gore, članove skupštine eksperata biraju razna stručna i profesionalna udruženja između svojih članova. Recimo da nalupam: SANU recimo 3 člana, Institut za savremenu istoriju 2 člana, Udruženje poslodavaca 4 člana, Sportski savez 2 člana, Udruženje novinara 4 člana, Univerzitet u Beogradu, 3 člana, Univerzitet u Novom Sadu 2 člana, Udruženje pravnika 2 člana, Udruženje književnika 3 člana….itd, itd. OK, prihvatam kao realno da sva ta udruženja mogu da među sobom izaberu sposobne, stručne i poštene ljude za skupštinu eksperata. Prvi problem koji morate da rešite je da popišete sva ta stručna udruženja i grupe građana koji se smatraju nekom vrstom elite u našem društvu. Onda bi neko trebalo da propiše koliko će koja organizacija da daje članova u skupštinu eksperata. A poseban problem će biti što mi imamo na primer minimum 5 instituta koji se bave istorijom. I tako u mnogim delatnostima…novinari imaju min 3 udruženja, književnici takođe… A na koji rok mislite da bi oni trebali da budu u skupštini eksperata?
на добром сте трагу, то је наша следеће конкретна акција.
Рок? 5 година, па прелазе у „дописне“ чланове. Уосталом, зависиће од случаја до случаја, колико су неопходни.