Зар толико поруших, да бих старо зидао?

Од тзв. демократских промена, дакле од 2000-те,  власти, настајале у Србији, чине две огромне грешке, због којих ће све бити лустриране, не толико де јуре, колико де факто.
Ако су претходне године  до „демократскх промена“ биле године комунистичког ћорсокака, ових 23 последњих су  године чињења бесмислица и других по Србију погубних ствари. Напросто, то су године чињења излишних ствари и године огромног криминала и корупције.

Да комунизам или самоуправни социјализам није ваљао у то нема сумње, али да он буде замењен парламентарном демократијом, као бољим системом глупост је и то невиђена.
Друга је ствар што није ни постојало нешто чиме би успешно био замењен комунизам и да је парламентарна демокартија била „при  руци“, али то не значи да је стварно била пожељна замена, а поготово да је „победа“ демократије била разлог за богзнакакво слављење. Демократија је просто била ту да попуни вакуум и ништа више.
Демократија је врло брзо, а поготово код нас, показала своје недостатке. У демократији је  за пар година, и то траје до данас, процветала охлократија, владавина најгорих.

Управо је охлократија, као владавина најгорих, донела оне две огромне грешке.
Једна се тиче уништења домаће економије и успостављањa  колонијалне привреде, у којој се, за малу плату, и нертко на штету сопствене екологије, ради за потребе странаца.
Друга грешка се тиче покушаја убијања идентитета преко Косова, за које странци, Запад и Америка, очекују да га Србија испоручи (призна) добровољно, како би том испоруком и тим признањем показали да западњаци нису направили никакве нарочите грешке 1999 године, нелегално бомбардујући Србију. А успут, наравно и да понизе Србију и покажу целом свету колико је несвоја и глупа и да њоме владају људи којима је до Србије као до лањског снега, чак и кад свакодневно преко медија  понављају фразу „Живела Србија!“
Док у исто време распродају ту Србију странцима и пристају да преговарају са Косовом, које тобоже не признају. Зашто кад га не признају преговарају са њим, правећи од народа, морам рећи, будале?

И прва и друга огромна грешка могла се избећи само да су комуистичке власти смениле власти какве се у извесној мери догађају у Кини, власти састављене од стручњака, меритократске власти. Управо је то Кину од сиромашне зеље претворило у другу светску силу.

Јер меритокартија је једини излаз из оптерећења комунистичке идеологије, али и из охлократије, као логичног облика демократије у бившим комунистичким земљама, охлократије у којој је до максимума процветао криминалитет и корупција, у којој су настале незваничне мафијашке државе. Једна од њих је и Србија.

Драган Атанацковић Теодор

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ