Вучић, на пример, к(л)аже да не признаје и да никад неће признати Косово као независну државу (ван Србије), а чини што и бивша власт, која је прихватила преговоре са Косовом уз посредство ЕУ, дакле и Вучић преговара са  (непризнатим) Косовом и тиме га, помоћу правног поступка званог конклудентна радња, заправо признаје, као што су то чинили и Дачић и Тадић.
За такво признање није потребно ни изјашњавање, ни потпис, довољно је учествовати у преговорима. Што он редовно чини.
Запад (Америка) се логично ослања на вршење те радње  и очекује да признање преко француско-немачког предлога буде доведено до краја: да држава Србија призна државу Косово.
А то се, по нама, може догодити само у случају да са САД договоримо да Косово не напушта Србију и да на Косову буде у потпуности решено српско питање.
Иначе, за своја конклудентна признања Косова, Вучић нема ни скупштинско, а камоли народно покриће. То ради на своју руку.

…

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ