Отворено писмо српској опозицији
Даме и господо свих партија, опција и оријентација, који сте или бисте да будете опозиција!
Најпре да кажемо да о актуелној власти, слично вама, не мислимо ништа добро, до те мере да о њој не бисмо рекли ни речи критике, јер није ни за то, а камоли речи похвале.
Једино што уважавамо јесте то да је настала махом поштујући класично демократске процедуре, о којима такође не мислимо ништа добро.
Што се вас тиче, основна вам је мана што сте предубоко потонули у минуле или у актуелни мејнстрим и када отуда неки од вас тврде да су „јасна алтернатива власти, систему и лажној опозицији“, ми се не љутимо, јер све је слободно чинити, али нас „спопадне“ неодољив смех.
Алтернатива систему је, даме и господо, други систем, који се фундаментално разликује од постојећег. Који ви то систем нудите као алтернативу, ми не знамо. Нисте га ни елаборирали.
Једно је желети да будеш, а друго је стварно бити алтернатива, сваком јасна, па и онима који се са њом не слажу. Ни они не могу да порекну да се ради о алтернативи.
Ми смо преко опције демократске меритократије изнели и прилично елаборирали алтернативу постојећем систему, и ако заиста хоћете да учествујете у успостављању алтернативе, придружите нам се, уђите са нама у непартнерску коалицију, преумите се, одрекните се и минулих и актуелног мејнстрима, иначе даље од „празне приче“ нећете мрднути.
Као што неће мрднути ни Србија, па све и да поверује у неку нову „празну причу“. Ниједна од вера у те „приче“ јој није помогла, па неће ни нека будућа, ако је уопште буде.
Ситуација је преозбиљна да би се поново кретало „утабаном стазом демагогије“. Ако вам је, а ми верујемо да јесте, стало до добра Србије, маните се ћорава посла.
Шта ће Србији значити ако ви или чак и ми добијемо пар посланичких места у Скупштини?
Ми чак и не идемо на то.
Што се нас тиче: прво референдум, којим ће се извршити корекција политичког система и успоставити алтернатива, па онда избори.
Толико онима који помишљају да су отишли најдаље.
А онима који су „стицајем околности“ постали опозиција, иако су пре тога били (само још једна лоша) власт, поручујемо да ће са променом не само ове власти, него и самог система, од присилне опозиције отићи корак даље: у политичко непостојање.
Што би рекао Радуловић, коме такође препоручујемо да са нама уђе у непартнерску коaлицију: „Доста је било“, као што је доста било и „вечитог опозиционара“, некадашњег учитеља челника актуелне власти.
На крају крајева, сви побројани могу да се понашају како хоће и да се надају чему год хоће.
А ако некоме, неким случајем, падне на памет да нас, са нашом опцијом, зове у коалицију, нека на време зна да може бити само обрнуто: да се сви прикључе нама у непартнерској коалицији где ћемо командовати не толико ми лично, односно Генерални координатор активности Асоцијације „Реструктура“, колико ће командовати наша опција демократске меритократије.
Иако смо, иначе, врло толерантни, по том питању, питању опције и система – нисмо.
Како год коме звучало, ствари стоје овако:
Ко није са нама, против нас је, ко није против нас, а зашто није са нама?
Онима који су против нас, тачније: против наше опције демократске меритократије (чије време тек долази), је прошло време заувек, па таман да постоје и још 100 година.
Они који нису против нас (наше опције), а нису ни са нама, губе време на чекање нечега што никад неће бити.