Јавна је тајна да се од СНС-власти очекивало, па се и још увек у одеђеној мери очекује, да ће коначно ставити тачку на све крупне грешке свих претходних власти, од Милошевића, преко Коштунице до демократа, популарно названих „жути“.
Веровали или не, одатле потиче и још увек висок рејтинг актуелног премијера; од тог, неки сматрају, па и ми, неоснованог очекивања и исте такве наде.

Мишљења смо да народу или оној четвртини која је допринела да ова власт настане, није за замерити. Као ни оној скоро половини њих, који нису хтели да гласају за било кога познатог.
Они први су хтели да имају очекивања, па и наду, а кад се хоће, онда се и може,па макар све то било неосновано и стварно немогуће.
Ови други нису изашли на изборе из револта.
Први су се надали да је њихова воља за оптимизмом довољно јака да спречи да власт за коју су гласали буде рђава као и претходне, односно само још једна узурпаторска, демагошка и народу непослушна „власт“.
А изгледа да су се и други потајно надали да ће њихов револт, исказан кроз неизлазак на изборе, бити довољно јака опомена и новој власти, али и старој и новој опозицији да морају осмислити и понудити нешто опипљиво и преко потребно.
На опозицију, као што се види, тај револт није оставио битнији утисак.
„Остала је увијек иста“.
Власт се мигољи и врда од обећања до обећања, али много тога говори да ће бити само још једна у низу лоших.

А народу треба коначно добра, односно функционална, она која ослушкује и чује и његову вољу и његове потребе, а пре свега потребе које се тичу сигурног опстанка и пристојног живота.
Међутим, све говори да су џаба једни излазили, а други не-излазили на изборе.

Такође смо мишљења да подршка коју, пре свега западне силе, дају актуелној власти није нешто на чему би тим силама требало замерати. Логична је.
Оне овде имају своје интересе, а има их и Русија, и свако ко им те интересе не угрожава њима је или добродошао или је, у случају Русије, бар солидан и није виђен за дословну смену и рушење.
У том смислу се актуелна власт, иако упецана од старне великих, слободно креће на дугачком најлону од Истока до Запада и обрнуто. Може, по Русији, у Европску унију, а може и по Америци, али, по оној првој не може у НАТО пакт.
Није Србија Црна Гора па да јурњава у НАТО личи на, ако се тако може рећи, смешну, а не озбиљну претњу, баш као што су смешне и црногорске санкције Русији.

Веровали или не, западне силе, па и Русија, ће актуелној власти ускратити подршку, ако ова падне на испиту сопствених држављана, односно грађана.
Баш као што је пала и претходна, „жута“, којој је замена нађена у садашњој.
Не мислимо да су велике силе, па ни Русија, превише забринуте за овдашњи живаљ, за његов све угроженији стандард, па и опстанак.
Више их, што је логично, брину њихови овдашњи интереси,али знају да ће и они бити довођени у питање , ако овдашњи народ претешко живи.
А то је све више случај.

Ни нама, веровали или не, није циљ да рушимо актуелну власт, а поготово институције власти, али и у своје и у име већине народа инсистирамо да власт постане много функционалнија, а то може постати само уз велику и темељну политичку реформу, која је налик, додуше на неоружану, револуцију.
Мора се под хитно ставити тачка на то да на власт може ико осим оних који поседују знање и способност и постижу добре резултате видљиве преко сигурног опстанка и пристојног живота држављана, односно грађана.
Све претходне власти су, са тог становишта, биле лоше, а актуелна, еуфемистички речено, још није добра, иако су јој истекли сви рокови да то постане.
Зато ћемо у скорије време и Народној скупштини и влади Републике Србије проследити Иницијативу за организовање референдума у сврху обнове и развоја домаће привреде (што је и наш основни циљ и што смо покушали да остваримо и док смо били Kонзорцијум за увођење предузетничке управе у јавна предузећа, када су се са нашим намерама слагали и представници Светске банке и Унија послодаваца Србије и поједини представници Агенције за приватизацију, само су актуелне, као и бивше, власти остале глувонеме).

Ако актуелне, и скупштинска и извршна власт, на ту нашу Иницијативу, која је у интересу и народа и државе, не одговоре или не одговоре на адекватан начин, тиме ће саме себе коначно прогласити за само још једне лоше и узурпаторске „власти“, а ми ћемо онда подржати генералну грађанску непослушност још једним узурпаторима о чему ћемо обавестити и домаћу и страну јавност и отворено ћемо се залагати за легитимно свргавање још једних узураптора, оформити привремену владу од већ припремљених стручњака из разних друштвено корисних области, која ће по ступању на дужност организовати поменути Референдум, којим ће се дефинитивно спречити могућност формирања лоших и народу и његовим потребама непослушних „власти“, која траје већ 25 година.
Када се ствари, после Референдума, поставе како ваља и настане систем у коме више неће моћи на власти да буде узурпатора и демагога, привремена влада, односно Скупштина експерата ће, најдаље за две године, расписати изборе по правилима новог, односно коригованог политичког система.
На тим изборима ће победити мање или више добри, а лоши, какви су махом били досад, више неће моћи ни да учествују.

И да напоменемо на крају нешто што није очигледно само онима који неће да им буде очигледно: ми нити рушимо, нити можемо сами да рушимо тзв. уставни поредак, а народ, по дефиницији, не може да руши уставни поредак, или да бива оптужен за то рушење, може да га мења, ако му не одговара, јер није народ због устава, него устав и закони због народа.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ