Кључне три мане класичне (познате) демократије
Кључне три мане класичне (познате) демократије су:
- Људи се могу кандидовати за било коју, па и највишу функцију, без обзира да ли за то поседују референце (стручност).
- Резултати избора важе и кад на њих не изађе ни пола становништва са правом гласа.
- Победничке партије имају и извршну и скупштинску власт, што отвара могућност за партијску диктатуру, односно партократију.
Како демократска меритократија регулише ове три мане?
- У систему демократске меритократије се за било коју функцију, односно орган власти не може кандидовати нико, а да не пружи доказе одговарајућем стручном телу ( Скупштини експерата) о поседовању референци.
- Уместо на изборима, демократска меритократија настаје референдумом који важи само ако на њега изађе више од половине оних који чине Општу скупштину, а за саме изборе није битан проценат изласка, битно је да на њима као кандидати могу учествовати само они који поседују референце, односно доказе о стручној оспособљености.
- Партије, организације, појединци који победе на изборима имају само извршну власт, која је контролисана и сменљива од стране Скупштина у којима је „непартијски“ народ и исти такви експерти (стручњаци).
comment : 0