Привидан демократски, а заправо партократски, режим  препун је хаоса.
Тако у њему  извршну власт може имати и човек без одговарајућих референци  и способности, а скупштинску људи који су послушници своје партије.
Шта они контролишу?
Власт сигурно не, јер је њихова.
Уместо тога, контролишу и препуцавају се са опозицијом, која је већ изгубила власт или је се није ни домогла.
Воде се јалове битке, утуцава се време, а то и добро наплаћује.

Укратко, време је да се у тај хаос унесе ред, а прва ствар је да се партије удаље из Скупштина.
Да им се омогући ( и то не свима, само онима са референцама) искључиво  конкурисање за извршну власт.
А скупштинска власт да припада народу (Општа скупштина), Локалним већима (Скупштина Локалних већа) и стручњацима (Скупштина експерата – Државни савет).
Тек тада ће партије и уопште организације које конкуришу за извршну власт заиста имати над собом контролу и пазиће шта раде.
И радиће, као унајмљена и изабрана снага, у интересу побројаних Скупштина, односно народа.
Ако не – добиће отказ.
Моментални, јер мандат им траје док раде добро, а не четири године.
Све ово је потпуно изводљиво и у интересу је већине.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ