Злоупотреба народа
Кад год је неки слој намеравао да се докопа власти, у ту сврху је употербљавао народ.
Та употреба народа је брзо постајала злоупотреба,
Обијала се народу о главу.
Сви који су се помоћу народа докопавали власти, самом народу су били од слабе вајде, а често су му доносили и штету.
То се наставило и у демократским временима, а нарочито у сиромашнијим земљама.
У тим земљама демократија је постајала охлократија, владавина некомпетентих и особа са „ниским моралом“.
Може ли се учинити ишта да се та злоупотреба народа спречи?
А поготово што и народ лако постаје жртва те злоупотребе, пошто је, да се не лажемо, склон политичким „празноверицама“, веровању у очигледно немогуће.
Једина шанса за народ је да се држи својих потреба за пристојним животом.
Свака његова вера да му то може донети ико осим оних који поседују знање и вештину, завршава се несрећно.
Међутим, није довољно да се народ чува од „празноверица“, потребно је и да поседници знања, експерти, заузму свој део политичког простора, да се покажу и да јасно дају народу до знања да само са њима неће бити изигран, бар у смислу пристојног и безбедног живота.
Пре свега зато што су експерти једини кадри да му то обезбеде.
Сви други причају приче у које све више ни сами не верују.