Локално веће је демократска институција, која се бави свим важним питањима за грађане на одређеном локалитету. Локално веће има право да од извршне власти на локалу захтева разне услуге које се тичу живота грађана на том подручју.
Локално веће чини најмање сто пунолетних грађана са правом гласа.
Локално веће може да има свог Председника, који то постаје, ако има подршку више од педесет посто чланова Локалног већа.
Председници Локалних већа могу већином гласова да утичу на рад Републичке Владе, могу да покрећу иницијативу за смену Премијера Владе, као и чланова било које, републичке или локалне, Владе.
У Србији ће бити неколико хиљада или неколико десетина хиљада Локалних већа. Детаљи око функционисања Локалних већа ће бити утврђени у сарадњи са Државним саветом-Скупштином експерата  и изабраним представницима, односно Председницима Локалних већа.
Локално веће се региструје у општини уз помоћ Изјаве воље натполовичне већине (од 100 или више грађана) о сагласности да председник Локалног већа буде ова или она особа.
Поштујући неке од основних постулата демократије, као што је добровољност, оснивање, односно регистровање Локалних већа ће бити на добровољној основи.

Иначе, 1000 Председника Локалних већа из различитих региона, најмање 5, који заступају најмање 100.000 грађана и тиме чине Скупштину Локалних већа имају право на покретање било које иницијативе везане за рад Републичке владе и Државног савета, укључујући и право на тражење смене овог или оног члана владе, односно Државног савета.
Смена члана владе, укључујући и премијера, је у том случају обавезна, а смена члана Државног савета, ако се са тим сложи и већина чланова Државног савета.
Уколико се по том питању 1000 Председника Локалних већа (Скупштина Локалних већа) и Државни савет не сложе, 1000 Председника локалних већа или Скупштина Локалних већа имају право да покрену Иницијативу за смену Државног савета, по којој ће се и поступити, ако се са тим сложи бар половина чланова Опште скупштине, с тим што Скупштина Локалних већа мора већ имати противпредлог за нови састав Државног савета, држећи се основа система, односно мериторних принципа.

Извор

На први поглед је очигледно да се Локална већа, а онда и Скупштина Локалних већа формирају директно, а не партијски као Народна скупштина, која тако постаје незванична „партијска војска“ која врши вољу партијског руководства и задовољава партијске, а не народне потребе.
А партијске и народне потребе врло често нису у сагласности.
Локална већа и Скупштина Локалних већа су директно-демократске институције, док је тзв. Народна скупштина плод посредне демократије и чак, као  сада, „извршни орган једне партије“, односно партије која има већину гласова задобијених на изборима на којима, због лоше понуде, није учествовала половина бирача.
Тако настала Народна скупштина очигледно није ни израз народне воље, ни народне потребе, што је очигледно по уништеном животном стандарду већине.