Зар толико поруших да бих старо зидао?
Истина се не ствара, истина се открива.
(ДРУГО ОТКРОВЕЊЕ, БГД, 1996.)

Пад берлинског зида, одосно пропаст комунизма је захтевала појаву новог поретка, а не рестаурацију старог, али десило се управо ово друго.
Идеолози пропасти комунизма, поготово унутар комунистичких земаља доживљавали су вишестраначки систем и пратећу демократију као нешто не само добро, бескрајно боље од комунизма него и као нешто потпуно ново, дотад „невиђено“, поредак такорећи без мане.
Такво расположење је вероватно подстакло Френсиса Фукојаму да прогласи крај историје кад светом овлада либерално-демократски модел. Јер тај модел је врхунац после којег нема ничег савршенијег.
Услови за настанак тог „савршенијег“ поретка настали су пропашћу комунизма, али  је такав поредак изостао и повратак нефункционалног комунизма на од њега функционалнији капитализам створио је утисак да је управо  капитализам и његови политички производи насавршенији поредак и  крај историје. Међутим, историја, тачније пре(д)историја је тиме  продужена, клапитализам се коначно решио комунизма, који му, осим нападом на приватну својину и то врло лошим и нефункционалним, и није био непријатељ, односно конкурент.
&
У Србији је, у доба пада комунизма, најпре дошло до  својеврсне „ренесансе“ комунизма, владавине „социјалисте“ Милошевића, који није презао ни од употребе национализма у сврху опстанка своје власти, што се и  данас чини у Србији, (псеудо)патриотизам у ту сврху буја и цвета, упоредо са издајом Косова, са колонизацијом Србије  и довођењем еколошки неприхватљивих фирми, али све се то покрива „свесрпским саборима“ и сличним „патриотским“ манифестацијама и потезима.
Милошевић је својом бућкуриш-политиком, политиком национал-комунизма имао деценију па и мало вше значајну подршку у Србији. Склони комунизму су га подржавали мислећи да се он само користи национализмом, а заправо је комунистички оријетисан, а склони национализму су сматрали да он само глуми комунисту,а заправо је српски националиста. Они први су били више у праву.
(Замислите да сам у јеку Милошевићеве популарности или при њеном крају предложио суспензију власти на свим нивоима?
У најбољем случају бих био жестоко исмејан, иако се и сад види да је та суспензија Србији одавно била потребна. Али у случају Милошевићеве популарности воља већине је била заснована у неоснованој, али јакој вери у њега, а кад је губио популарност та воља се премештала на веру у нову наду: у демократску опозицију Србије, а део је остао на вери у Милошевића, зато је власт после Милошевића била састављена од СПС и ДС,то је био спој национал-комунизма и прозападне демократије,  невероватно али истинито. Узгред, у Србији је демократска опција, нарочито после Ђинђића национализам изједначавала са шовинизмом, па није чудно што је предеседник Србије,  члан Демократске странке, Тадић говорио да је просрпски,  а не српски оријентисан, као да је Француз, на пример, а не Србин.
Оријентација данашњих политичара Србије је проруска или прозапдна тачније: проамеричка или мешовита односно, као у случају актуелне олкеч власти: и проруска и проамеричка. Зато се може рећи да у Сбији ни власт ни опозиција нису српске, него квслиншке.Широка распрострањеност те појаве  је сама по себи довољна за предузимање суспензије власти на свим нивоима, а разлога, наравно, има још.)
&
Милошевић је водио изузетно лошу унутрашњу и још гору спољну политику.
На унутрашњем плану је покушао да направи Србију без покрајина, што није прошло код Шћиптара (Албанаца) и да сачува Југославију, коју више ниједан народ, осим  већег дела Срба, није хтео, а према споља се понашао прилично неопрезно, без довољно уважавања процеса који су се одвијали у свету, укључујући и рушење Берлинског зида.
Једна од највећих грешака, у име очувања југо-идеала , му је било одбијање плана Z 4, којим је Србима у Хрватској нуђена широка аутономија,  скоро   држава у држави. Неки тврде да Хрватска тај план не би поштовала, али тада  би „одговарала“ пред творцем плана, Америком. Одбијањем тог плана створени су “легални“  услови за оно што се десило после, укључујући и злочиначку Олују.
Милошевић је својом неопрезном и бахатом политиком послужио свим сепаратстима у некадашњој Југославији да пронађу мотив за своју сепарацију тако што су њега оптужили за „српски  национализам“, што је иначе била потпуна лаж. Национализам је њему био само средство за останак на власти, а никако политчки циљ. Као што је данас хипер-патриотизам, а уствари квазипатриотизам Вучићу средство за останак на власти, а никако политчки циљ, његов политички циљ се најбоље види у захтевиима Запада, које иначе испуњава, све тврдећи да неће, као што, према сопственој тврдњи, никад неће призанти независно Косово, иако је то урадио још кад је са њим непризнатим ступио у преговоре и тиме извршио коклудентно признање (што говорећи обичним језиком значи: „ако преговарам са тобом, онда те признајем и кршим сопствени Устав, који те не признаје“). Недостаје још само  уставно признање независног отцепљенног Косова.
Највише на шта можемо добровољно пристати јесте независно Косово унутар Србије, да буде држава у држави, на независно отцепљено Косово не можемо. То је чињеница због које ипак нећемо да ратујемо, јер против НАТО не можемо.
Битно је да смо поставили неизбрисиву црвену линију.
&
Долазак Ђинђића на власт уз помоћ Запада, али и доброг дела становништва ситог Милошевићевих војних пораза и са надом да ће Запад променити слику коју је градио о нама као бед-бојсима, те да ћемо ускоро ући и у ЕУ ипак  није донео ништа од онога чему се надало. Само је извршена често и незаконита приватизација и, нарочито после Ђинђићеве смрти, изједначавање нацонализма и шовинизма  и идентитетску кризу Срба.
Ова криза која се нарочито разбукатла за време владавине „просрпског“ Тадића, а онда опет уз помоћ Америке, али  и Русије, што се видело по тадашњим активностима амбасадора Конузина и Монтгомерија и, наравно, уз помоћ доброг дела народа који је насео на СНС-патриотизам, је  довела  на власт актуелне „патриотске“ охлократе, који су се Западу основано  учинили најбољима за решавање питања Косова и других ствари. Јер, најбоље се издаје врше уз  помоћ патриотских снага, чији се патриотизам исцрпљује патриотском реториком и патриотским манифестацијама, док  се истовремено ради низ озбиљних непатриотских ствари. А да и не причамо о економији коју је тадашњи челник СНС претворио  у колонијалну, у којој раде стране фирме слободно кршећи наше еколошке прописе. То такође није патриотски чин.
Рекло би се да је у Србији све мање оних који то не виде.
&
Укратко, суспензија власти на свим нивоима и њихова замена влашћу не партија него доказаних стручњака , који ће створити услове за одржавање слободних демокартских избора уз коректне медије и настанак функционалне демокартско-меритократске власти у којој партије, које победе на изборима, имају само извршну власт и под сталном су контролом меритократског и демократских тела, Скупштине експерата, Скупштине Локалних већа, Опште скупштине и директно грађана, дакле то је требало извести још у предмилошевићевско време, у време Милошевића, у време Ђинђића, Тадића, па ево и у време по Србе најопасније заводничке квазипатриотске СНС-власти.
Питање је само кад је то могуће, а могуће је баш онда кад се не види апсолутно никакав други излаз.
По мени управо је сад време за то: да немогуће постане могуће.
За време трајања суспензије (најмање две, а највише четири године) Србијом ће владати Привремена управна тела (ПУТ) почев од Врховног привременог  управног тела (ВПУТ) до републичког, покрајинског, градских и локалних.
Та тела ће чинити доказани и врхунски стручњаци из разних друштвено корисних области.
Многи од њих се већ налазе у стручним службама, где служе демагозима и охлократима (најгорима) уместо да као способни кадрови  управљају друштвеним токовима  и тако служе друштву.
&
Многима се сви ови предлози  чине немогућим за остварење. Међутим, није тако. Уз помоћ воље већине то је реалтивно  лако остварити. Али чак и да није и да је заиста немогуће  другог осим тог пута Србија нема ни за опстанак, а камоли за бољитак.

&
Сигурно ће многи, читајући ово, помислити: па добро, овај Покрет има идеје, неке су  баш допадљиве, зашто онда не крене да их реализује легално, на изборима, а не некаквом суспензијом, што баш  не личи на легалан поступак?
Прво, суспензија није баш уобичајен начин промене власти, али је легалан, ако иза њега стане већина.
А зашто би већина стала иза суспензије власти на свим нивоима?
Суспензија власти на свим нивоима на најмање две године се успоставља због постизања стварног мира, стабилности и просперитета који Србији недостаје бар пола века, а тај недостатак покушава да се надокнади доласком страних фирми, чиме се заправо продубљује колонизација Србије.
&
Главни циљ увођења Суспензије јесте стварање предуслова за остварење стратешког циља Србије, који се састоји у томе да се унапреди политички систем, да се уведе демократска меритократија, систем владавине стручњака уз сагласност већине и  да Србија постане земља органске хране.
Досадашњи стратешки циљ, улазак у ЕУ, одлази на друго место и зависиће од тога да ли ће нас ЕУ позвати у своје редове и да ли ће прихватити наш сатус изузећа од било каквог учествовања у постојећим и будућим светским сукобима.

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, лидер АС ПОКРЕТА

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ