Зар још (мислите да) има избора?!
По медијима се већ увелико спекулише да ће око Божића 2016. године бити и општих, односно и републичких избора. Дакле: после само непуне две године од минулих, ванредних избора.
Ко ће се од њих „омастити“?
Пре свега, владајућа гарнитура, од СНС до СПС и њених „коалиционих партнера“.
То потврђују и објављена тачна или не баш тачна истраживања јавног мнења, која преко 50 посто дају СНС, а коалиционим партнерима (СПС и остали) око 16 посто.
Следећи који би могли имати вајде су Шешељеви радикали, који би се, према резултатима поменутих истраживања, могли коначно вратити у скупштинске клупе, одакле ће, по својој старој навици, „лајати на звезде“ и, наравно, имати нешто посланичких плата. 🙂
ДС се неће битније померити ни на горе, ни на доле.
ДСС ће остати где је био и на прошлим изборима: нигде.
О осталима не вреди ни говорити.
И?
Шта ће се променити и има ли ту уопште избора?
Све ће остати као што је и сада, са тенденцијом погоршања економске, социјалне и друштвене ситуације.
А да би се то променило, мора се схватити да, обрни-окрени, нема избора.
Све што се на званичној сцени нуди је ништа.
Вреди само опција опстанка, а о њој не само да не постоји довољно информација, него јој, бар засад, није окренута ни воља бар половине бирача Србије.
Зашто?
Зато што опција опстанка или демократска меритократија искључује могућност да свако, само ако је пунолетан, има право да буде биран у органе власти.
Унутар система демократске меритократије, који је могуће успоставити референдумом, се не може бирати „слободно од памети“, између свих, него само између оних који поседују знање, способност и постижу добре резултате.
То, у преводу, значи да би сви досадашњи, садашњи и будући „властодршци“, настали у систему партократске демократије, изгубили право да се икад више и такмиче за власт, а камоли да на њој буду.
Ко мисли да је то немогуће, нека се приупита да ли је уопште могуће и опстати без тога?