Србија је у доба владавине кнеза Милоша имала јаснију и успешнију макроекономску политику од оне коју има сада.
Знало се шта извози, претежно свиње, и за то што извози је набављала напољу сву робу коју није имала, односно није производила.
Дешавало се да има суфицит, за дефицит није знала, а о „јавном задуживању“ да не говоримо.
Пре нестанка, односно уласка у „заједничку државу“ Југославију, за време министровања Лазе Пачуа, српска државна каса је била пуна, чак и у време Балканских ратова.

Кнез Милош, човек који је имао јаснију и плодоноснију макроекономију од ове актуелне

Данас Србији бар 70 посто БДП одлази на плаћање камата везаних за јавно задуживање.
БДП јој је срамотно мали у односу на потенцијале које, неискоришћене, има.
Стотине и стотине хиљада хрле, да се преко партија у које су се тога ради понајвише и учланиле, ухлебе у „јавном сектору“, који јесте, у нормалном обиму потребан, али ово што се сада догађа је заумно.

Шта је макроекономска политика данашње Србије, земље која такорећи ништа не производи, нити пружа услуге на којима би остварила знатне приходе? У којој постоји „увознички лоби“ који радије увози неретко сумњиво поврће, натруло месо итд. док домаћи произвођачи те робе ову чак и бацају или дају у бесцење.
Таква „економија“ опстаје на задуживању и на још задуживања.
То више није ни за критику. То је за елиминацију и то помоћу макроекономског заокрета, односно окретања обнови и развоју запуштене домаће привреде.

Суштина тог макроекономског заокрета је претварање Србије у земљу органске хране и мултилатералног туризма, од амбијенталног до услужног, прехрамбеног итд.
Да се вратимо изворним и нормалним принципима: Што имамо и можемо да створимо трошићемо и продавати изван земље, што немамо набавићемо за ону количину новца коју остваримо продајући домаћу робу и услуге.

На томе се могу упослити стотине хиљада залуталих у јавни сектор, стотине хиљада беспослених, односно незапослених.

А поготово када држава свом снагом стане иза тога.

Да би држава стала иза тога морају је предводити људи који поседују стручни интегритет и способност.
Да би се то догодило, потребно је извршити корекцију политичког система, како би се из такмичења за власт искључили сви они који деценијама постижу неуспехе, а то су познате партије.
Нема сумње да у њима још увек има људи који би могли припомоћи макроекономском заокрету, али било би пожељно да напусте своје партије, у којима ионако траје негативна селекција, као и  у држави коју те партије склепавају већ четврт века, и да се окрену новим видовима организовања полазећи од принципа за које се залажемо и који нису ствар ове или оне организације, него системска појава.
За почетак би било добро да сви којима је доста трулежи у којој смо деценијама, залегнемо да направимо демократски и функционалан систем, а када га направимо, можемо се поделити у разне организације, од којих ниједна неће кршити основне поставке новог система, а такмичења ће се одвијати око тога ко је успешнији у обнови и развоју домаће привреде, као и у низу других друштвених појава.

Први нам је задатак свима да направимо нови систем, који је адекватан потребама и могућностима актуелне Србије.
А за нови систем су потребни и нови људи са новим погледима, који су за сада потиснути у други план.

Сигурни смо да ћемо за све побројано имати бар прећутну подршку и западних и источних сила са којима више нећемо улазити у јалове и за нас прескупе сукобе.
Србија је мала земља са великим могућностима, али не и са могућношћу да решава светске проблеме.
То је посао великих, па ће га они и обавити.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ