Закон о азилантима
Азија и Африка су захваћене ратовима, у којима је цивилно становништво изложено разним облицима недаћа и малтретирања.
То је основни узрок учесталих миграција тамошњег становништва у правцу Европе.
На том њиховом путу ка Европи се налазимо и ми као земља и народ.
Иако нам УНХЦР пружа помоћ за збрињавање тих нових азиланата, проблеми које део њих собом доноси морају се решавати онако како свака, иоле организована држава, решава своје проблеме, а то значи законом и применом тог закона.
Одговорност за афро-азијске ратове сасвим сигурно није на нашој страни.
Ми свеједно трпимо последице тих ратова.
Емпатија, односно саосећање са већином афро-азијских азиланата је лична ствар, као и антипатија.
Тиме се могу бавити појединци и удружења.
Држава, која је функционално оријентисана, се не руководи ни емпатијом, ни антипатијом, него реалношћу и законима који ту реалност покривају.
Када би се држава руководила антипатијом дизала би зидове на граници, као што је то наумио мађарски премијер Орбан.
Када се руководи емпатијом, онда се, као актуелна држава Србија, према проблему азиланата односи на, држави непримерен начин, па толерише и преступе и тешка кривична дела провале и пљачке коју почини нека група азиланата.
Проблем постоји и држава мора да га решава, иначе губи сврху постојања.
Азиланти су дужни да поштују законе државе у коју су ушли, законе Србије, по којима је кривично дело кривично дело и за њега следе санкције.
То што нису наши држављани не може да их аболира за почињено кривично дело, јер се тиме шаље порука свима, који добију азил, да је Србија „мајдан за пљачку“ и друга кривична дела.
То ће искористити, не сви, али један део азиланата сигурно, па ће их чак и домаћи криминалци користити за вршење криминалних дела.
Зато сматрамо да по хитном поступку треба донети нов закон о азилантима где ће јасно бити саопштена не само њихова права, него и обавезе и да за њих, док су на нашој територији, важе наши закони.
Ово им ваља предочити и пре него што ступе на нашу територију и, наравно, након што ступе.
Ако актуелна држава због било чега нема слуха за увођење оваквог закона, ми ћемо га увести, кад и ако будемо у прилици.
За сада ћемо предлог о овоме највероватније доставити Народној скупштини, односно свим посланичким клубовима, мада смо предалеко од наде да ће то имати икаквог ефекта.