Власт је владавина слоја, групе или појединца или и слоја и групе и појединца, с тим што у тој компилацији (слоја, групе и појединца) кључну улогу има слој.
Владавина слоја је била позната у доба аристократије, која је отворено и без посредника владала друштвом. Та владавина није успела да опстане и рушена је револуцијама или мање турбулентним политичким променама.
&
У модерним временима, која се рачунају од пораза владавине аристократског слоја, власт над друштвом се рачва и постаје владавина слоја, групе, а понекад  и понегде и појединца.
Нови владајући слој постају поседници материјалног капитала, али они не владају директно као аристократе, него посредно преко политичких партија, па и појединаца.
Типична владавина тог слоја преко појединца одиграла се за време нацистичке диктатуре, односно за време владавине Адолфа Хитлера.
У демократским друштвима та владавина слоја поседника материјалног капитала одвија се преко партија.
У данашње време тај слој влада и преко левичарских партија које су до недавно биле  учитаване као  том слоју непријатељске.
%
У историји је позната и владавина група и појединаца. Таква владавина се одигравала у бившим комунистичким  друштвима, којима су владале Комунистичке партије али и појединци као што су били Стаљин, Тито, а у новије време и Ким или Сунг.
Та владавина се очитовала као диктатура комунистичких вођа, која је обично била доживотна.
&
У Србији је тренутно присутна „мека  диктатура“  појединца, који се успео на власт огромном количином демагогије, у коју је народ у довољном  броју поверовао и верује још увек. Чиме ће се завршити та диктатура, која би се, условно, могла назвати и демократском, остаје да се види. Вероватноћа да ће бити оборена  на изборима помоћу заговорника класично демократских идеја или на улици је мала, па и мања.
Иначе и у тој демократској диктатури  главни је слој поседника материјалног капитала, али  не толико домаћи, колико страни, који заправо, преко ЕУ, и подржава ту демократску диктатуру, јер му одговара, пошто штити и неке његове интересе.
&
Остаје да се  види кад ће се одиграти  „револуционарана промена“ владајућег слоја, с тим  што се та промена уопште не мора  десити преко револуције, каква је досад позната. Могла би се одвити и мирно, односно тихо, јер , као што рече Ниче. „мисли које владају светом долазе на голубијим ногама“.
Нови владајући слој биће слој поседника интелектуалног капитала или, како се то још зове,  слој експерата, односно поседника  врхунског знања. Тада ће започети меритократска ера, која се, прикривено и недовољно јасно, већ одвија у једном броју заемаља као што су Финска, Сингапур, Кина и друге.
Меритократском ером се може назвати доба у коме не само да постоје они које (засад) погрешно називају меритократама, иако су у питању само експерти, а не и владаоци, него су ти експерти водећи слој друштва, којем одређују и циљеве и даљи пут, као што је то био случај у доба аристократије или као што је случај у доба (које још траје) владавине поседника материјалног капитала.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ