ВРАЋАЊЕ ЛЕГАЛНОСТИ НЕЛЕГАЛНИМ ПРЕГОВОРИМА БЕОГРАД-ПРИШТИНА
Није требало ступати у директне преговоре са државом коју не признајемо, са Републиком Косово, јер смо је самим пристанком на преговоре конклудентном правном радњом признали. Тај чин „скривеног признавања“ обавиле су претходне извршне власти, а наставиле садашње. Том признавању недостаје „само“ општенародно, односно скупштинско признање и било би комплетирано, признали бисмо Републику Косово као независну државу изван граница Србије. Приче о преговорима Београд-Приштина су наиван покушај прикривања оног што се стварно догодило и догађа.
&
Пристанком на директне преговоре и пристанком на постојање посредника, Европске Уније, у тим преговорима извршено је признање независног Косова од стране носилаца извршне власти Србије (Тадића, Дачића и Вучића).
У суштини ради се о нелегитмном и нелегалном поступку, јер носиоци извршне власти нису ниједном одлуком Народне скупштине, а камоли резултатима општих избора овлашћени за поменуте преговоре. Нико од поменутих преговарача није као свој политички циљ кандидовао да ће преговарати са Републиком Косово (Приштином). Напротив, сви су у предизборним кампањама трвдили да неће признати ту, како су демагошки говорили, „лажну државу“.
&
Шта је требало радити?
Требало је остати доследан и тражити државу заступника државе коју не признајемо и са њом преговарати о Косову.
То је наша намера, да вратимо легалност преговорима тако што ћемо са САД, као заступником Косова, који на Косово има утицаја, преговарати и о статусу и о нормализацији односа са Косовом.
&
Највише што можемо јесте да Косову преко заступника понудимо огроман степен независности и самосталности с тим да остане у границама Србије и да се Србима на Косову обезбеде сигурност, правосуђе, здравство, имовина, просвета и српске верске институције.
О томе бисмо са САД потписали Споразум који би важио 20 година, са могућношћу продужетка.
Ако то не би успело морали бисмо званично прогласити окупацију, обавестити о томе ОУН и затражити понашање окупатора (НАТО земаља на челу са САД) у складу са Женевском и Хашком конвенцијом.
Нека САД саме изаберу шта ће бити: заступник или окупатор Косова .
Драган Атанацковић Теодор
RESTORATION OF LEGALITY TO ILLEGAL NEGOTIATIONS BELGRADE-PRISTINA
We should not have entered into direct negotiations with a state that we do not recognize, with the Republic of Kosovo, because we recognized it by agreeing to negotiations with a conclusive legal act. That act of „hidden recognition“ was done by the previous executive authorities, and continued by the current ones.That recognition lacks „only“ national, that is, parliamentary recognition and it would be complete, we would recognize the Republic of Kosovo as an independent state outside the borders of Serbia. The stories about the Belgrade-Pristina negotiations are a naive attempt to cover up what really happened and is happening.
&
By agreeing to direct negotiations and by agreeing to the existence of a mediator, the European Union, in those negotiations the recognition of independent Kosovo by the holders of the executive power of Serbia (Tadić, Dacic and Vučić).
In essence, this is an illegitimate and illegal procedure, because the holders of executive power are not authorized by any decision of the National Assembly, let alone the results of the general elections, to carry out the aforementioned negotiations.None of the mentioned negotiators nominated to negotiate with the Republic of Kosovo (Pristina) as their political goal. On the contrary, in the pre-election campaigns, everyone claimed that they would not recognize that, as the demagogues said, the „fake state“.
&
What was to be done?We should have remained consistent and sought a representative state of the state that we do not recognize and negotiated with it on Kosovo.That is our intention, to restore legality to the negotiations by negotiating with the USA, as the representative of Kosovo, which has influence on Kosovo, on the status and normalization of relations with Kosovo.
&
The most we can do is to offer Kosovo a huge degree of independence and independence through representatives, with the aim that it remains within the borders of Serbia and that the Serbs in Kosovo are provided with security, justice, health, property, education and Serbian religious institutions.
We would sign an Agreement with the USA on this, which would be valid for 20 years, with the possibility of an extension. If that would not work, we would have to officially declare the occupation, inform the UN about it and demand the behavior of the occupiers (NATO countries led by the USA) in accordance with the Geneva and Hague Conventions.
Let the US choose for itself what it will be: the representative or the occupier of Kosovo.
Dragan Atanacković Teodor, sociologist and anthropopsychologist