Власт припада сили или невероватан есеј
Истине ради, коју људи углавном не прихватају, најпре да напоменем да је највећа, па и једина сила она која, по његовој одлуци, влада и Богом, па јој очигледно припада „врховна власт“, ма колико да њој није до тога.
Та сила је љубав, коју људи само мисле да познају.
Оно што људи познају и називају љубављу је заправо наклоност према некоме или нечему што је, по њима, важно.
Важност, која увек тражи своје и никад јој није доста и љубав, која, како записа апостол Павле, не тражи своје, не надима се, све верује, у суштини не иду заједно, осим у утиску људи који наклоност према овоме или ономе што им је важно називају љубављу.
Укратко: људи нису у љубави као трајном стању, него улазе у наклоност и излазе из ње због нечега што им је важно.
Толико о томе.
Када апстрахујемо „неапстрахиво“, изнесено у горњем пасусу, а што можемо зато што јединој која има „врховну власт“, дакле: љубави, не смета ништа, па ни то да је апстрахујемо, долазимо до следеће, неупоредиво мање, али људима познате, силе којој такође припада власт.
Та сила је знање удружено са способношћу.
Иако је та сила одавно позната и иако без ње не би било ни Н од било каквог напретка, почев од технолошког, па до сваког другог и иако тој сили основано припада власт, она досад заправо није имала власт, него је служила онима који су неосновано имали власт, односно узурпаторима.
Те узурпације су од давнина извођене по различитим основама, трајале и пропадале.
Владала је лажна аристократија, која није настајала на бази поседовања знања и способности, него на бази „наследног права“.
Владали су, и још владају поседници (материјалног) капитала, чије је духовно опредељење профит без граница и то, мање-више, по сваку цену, па, као што се све више види, и по цену уништења човечанства.
Поменути узурпатори, који лако инструментализују своје помоћнике – актуелне политичаре, имају логичан утисак да њиховој владавини нема краја.
То, између осталог, показују и савремена догађања око Грчке, којој ни резултати референдума не пружају никакву шансу да се искобеља из канџи актуелних владара света.
Време пред нама ће показати да се власт мора од узурпатора вратити онима којима заправо припада: поседницима знања и способности, јер су једини кадри да изађу на крај са свим запетљавањима која производе поменути узурпатори и њихови инструменти – актуелни политичари.
Тај процес ће се одвијати мучно, јер свести о њему готово да још увек нема и мораће да има, макар и невољку, подршку или сагласност већине народа.