Као што смо већ напомињали, проблем незапослености се решава отварањем нових послова, а не само отварањем нових радних места.
А да би то било, потребна је промена макроекономске политике.

А за то је потребно извршити корекцију политичког система.

Када постојећи систем и режим настао унутар њега, који се као и претходни ослања на инокредите  и страна улагања, којих нема, креће да решава проблем незапослености, онда то изгледа овако:

„Он (Вучевић, градоначелник Новог Сада) је казао да је мерама које је предузео град у прошлој години запослена 341 особа и да је у програме запошљавања уложено укупно 106 милиона динара.
„Акценат ћемо ове године пре свега ставити на субвенционисање започињања приватног бизниса и та стимулација ће износити до 300.000 динара“, рекао је Вучевић.

Он је као другу, врло битну меру, истакао субвенционисање приватних предузетника за отварање нових радних места, појаснивши да ће за сваког новог запосленог кога приме приватни послодавци бити субвенционисани са 200.000 динара.

Вучевић је истакао да је у буџету града за ову годину, за побољшање запошљавања издвјено 103 милиона динара, што је без ребаланса, за око 30 одсто више него прошле године, када је у старту без ребаланса за ту намену било опредељено 70 милиона динара.

Као посебно значајно Вучевић је истакао подршку обуци жена приватних предузетника, нагласивши да на тај начин град Нови Сад жели да покаже да се жене равноправно третирају и у пракси а не само на папиру.“

Извор Танјуг

По овоме, што иначе и није баш најјасније изнето, излази да ће око 300 њих добити стимулацију од нешто више од 2.000 евра за отварање бизниса, а вероватно и мање њих, ако је исти буџет предвиђен и за субвенционисање предузетника сумом од 2оо хиљада динара, ако би запослили новог радника.
За покретање бизниса је потребно много више од новца који се нуди. Тих две хиљаде и нешто евра моги бити прилог некоме ко има бар 3 хиљаде евра. Па и тада постоје велики ризици да посао, а поготово у садашњој ситуацији, неће успети. Осим тога, није прецизирано како се поверилац (конкретно, актуелна држава) штити у случају неуспеха.

Што се тиче стимулисања запошљавања са 200 хиљада динара, највероватније уз обавезу да се тај запослени држи бар две године, поверилац (држава) ће за тај период, на име плаћања доприноса добити 360 хиљада  динара, односно 160 хиљада више него што је „уложила“.

Све то скупа је вештачко решавања проблема незапослености, да и не рачунамо, реално могуће „мућке“ при додели субвенција.

Искрено, није нам била намера да критикујемо (и ово) понашање политичара, јер то ионако не би имало сврхе, него само да илуструјемо још један логичан потез режима унутар оваквог политичког система и пружимо аргумент више за његову корекцију.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ