Да ли вишепартијски систем подразумева и више, и то супротстављених, мишљења о свим, па и виталним, односно битним питањима државе и друштва ? Која су то питања и какви су одговори на њих добри и корисни  за друштво?
Да погледамо како ствари стоје у Србији.
Постоји ли друштвени консензус о таквим питањима или се ствари мењају у зависностио од тога која ће партија победити на изборима?
&
Када би улазак у ЕУ било за Србију битно питање, морали бисмо се сложити да је већина друштва, односно оних који излазе на изборе за тај улазак, тако да ту постоји консензус, односно већинска сагласност.  
Од 2000-те која год партија (коалиција) била на власти, питање уласка у ЕУ је недвојбено, влада већинско једноумље. Бар што се тиче јавних изјава политичара.
Наравно, било би много прецизније и тачније да је око тог питања организован референдум, јер тек његови резултати би били стварна потврда постојања већинског једноумља по том питању.
&
Искрено, питање уласка у ЕУ баш и није екстермно битно за Србију, а поготово што тај улазак не зависи само, па ни углавном  од ње.
Битна су она питања на које одговори зависе само или углавном од нас.
То је питање врсте упављања државом (парламентарна демократија или демократска меритократија), питање врсте економије ( углавном домаћа или углавном ослањање на стрaне инвестиције), врста спољне политике (неутралност или ослањање на велику силу, односно силе), питање Косова и Метохије (призанавање или непризнавање независности Републике Косово), питање  социјалне политике (одсуство сиромаштва или препуштање хировима либералног капитализма) и тако даље.
Постоји ли већинска сагласност по овим питањима?  
Партије које владају од 2000-те  „сведоче“ да је одговор на та питања у већини за парламентарну демократију, за стране инвестиције, за неутралност, за непризнавање Косова, за социјалну политику, која заправо не постоји, осим у предизборним причама.
А да ли по тим питањима заиста постоји већинско једноумље?
И које је од тих питања уопште стављено на већинску проверу, односно на референдум?
Ниједно.
Референдум, упркос томе што је најдемократскијe, и иначе не спада у омиљена демократска средства у Србији, вероватно и зато што би показао да је стварно расположење већине  по питању управљања државом и по питању економије  далеко од оног, које нам представљају партије и то не само владајуће, него и опозиционе, јер све су партије за власт партија, односно за парламентарну демократију, и све су за претежно ослањање на стране инвестиције, западне и источне или само западне и само источне.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ