Сетите се комуниста и кад су они доспели под „народни микроскоп“…
Кад су стрељали „класне непријатеље“, кад су „уводили задруге, спроводили откуп“?
Не, него тек кад је попустио (лажни, неодрживи) стандард.
И није народ тад баш мислио да их мења.
Мислио је само да их подстакне да „боље раде“, да му „врате добар стандард“.
&
А онда су наступиле националистичке и псеудонационалистичке снаге.
Псеудонационалиситчке у Србији, где је победио непоправљиви комуниста Милошевић, који је српски национализам, (уз помоћ „опозиционара“ Шешеља и Драшковића, два највећа преваранта, псеудопатриота вучићевског типа) само користио као средство да се домогне власти.
Националистике у Хрватској, где је победио ХДЗ настављајући вишевековну тежњу Хрвата да имају независну државу.
&
После су наступили ратови у којима је Србија имала погрешан циљ, да очува Југославију, државу коју ниједан други народ није хтео. Сви су хтели независност. И остварили је, а Србија је невољко постала самостална, што се и сад види. Све њене елите, од Милошевића до актуелних псеудопатриота, немају план за Србију, а имају за којекаве мале и остале Шенгене.
&
Народ увек, у већини, макар и невољко прати елиту. Кад је она никаква (лажљива, подмитљива) и народ је у већини никакав.
То је својеврсни аксиом.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ