Узалудни протести
Кад се фамозног 5. октобра догодио протест, иначe детаљно организован, моја реакција је била да је све то узалуд и да ће се као узалудно и показати.
При томе, наравно, нисам био за режим Милошевића.
И?
Тако се и догодило, односно показало.
5. 0ктобар је синоним за „тресла се гора, родио се миш“. И мање.
Синоћ (3.4.2017.) у Београду нестраначки протест против резултата избора и диктатуре.
Спонтан? Вероватно.
Неорганизован. Прилично стихијски.
Разумљиво је што млади људи, махом студенти, неће још 5 година јалове и манипулаторске власти, која на унутрашњем плану не доноси никакав бољитак. Која служи само страним интересима, па су је, односно Вучића, споља и подржали: и Запад, а богме и Исток. Шта их се тиче. Не живе они у Србији.
Али не разумем шта хоће они који протестују? Кога је Вучић покрао? Њиховог кандидата? И ко је он?
И шта би било да није било „изборне крађе“? Ко или шта би победило?
Кад кажеш да је неко крао (у шта баш и не сумњам), мораш навести шта је крао, кога је покрао, у нечије име наступити.
Протест би имаo већу тежину да протестујући кажу:
НЕЋЕМО ВИШЕ ОВУ ЈАЛОВУ ВЛАСТ КОЈУ ПОДРЖАВАЈУ САМО СТРАНЦИ И ДОМАЋИ ПРОБИСВЕТИ, А НЕЋЕМО НИ ОПОЗИЦИЈУ КОЈА ПРИЧА ПРАЗНЕ ПРИЧЕ.
ХОЋЕМО УСПЕШНУ ВЛАСТ КОЈA НАМ ГАРАНТУЈЕ ПРИСТОЈАН ЖИВОТ. ДОК СЕ ТО НЕ ДОГОДИ, ИЗЛАЗИЋЕМО НА УЛИЦЕ.
Pa povedite onda omladinu Vi, ne dozvolite da opet ne nasednu kao njihovi roditelji, otvori te im oci, uzmite megafon u ruke i idemo, ne vidim u cemu je problem, lako je komentarisati po netu sta i kako, treba to preneti u delu. Idemo svi zajedno da rusimo sistem!
Sad su osetljivi na bilo koji utcaj sa strane. Ponudićemo u obliku predloga za početak.
Ако се неко потрудио да прочита или чује шта предлажу Двери или ДСС (у који немам ни мало поверења), то није далеко од тога што предлаже Реструктура. А Обрадовић је више пута рекао да баш систем не ваља, да га хитно треба променити, да су странке извор корупцијесамо, још само није поменуо меритократију.
Кључно нису поменули – меритократију.
Наш циљ је да се помоћу Референдума у Републици Србији успостави систем демократске меритократије у којој власт, уз сагласност већине, немају партије него компетентни (стручни) људи, као Скупштина експерата. Та екипа људи нам једино улива поверење и делује као гарант пристојног живота. Све друго је испробано и показало се јаловим.
Ако су стртанке извор корупције ( а јесу) и његова је значи. Као Радуловић који се бори против партократије а осива партију.
Једина брана свему томе је меритократија, у којој партије ( и от ако имају стручне референце) могу добити само извршну власт, скупштинска припада народу (Општа скупштина) и доказаним експертима (Скупштина експерата). Ту су партије коначно обезвлашћене, сведене на извршни орган који је под про+исмотром и контролом Скупштина које не припадају партијама.