Успутно писмо свим странкама, њиховим лидерима и симпатизерима
Господо и браћо, даме и сестре, а можда има и понеки друг и другарица!
Ваш труд да покажете како не би требало да се ради је био заиста темељан и донео исте такве резултате.
Ви, другови и другарице, којих је данас на нивоу статистичке грешке, сте у своје време, у улози оних скакаваца што све опусте, опустошили колико год сте могли и успут исто тако, колико год сте могли, нас задужили.
Ако нисте урнисали дословце све, није до вас, нити је ваша грешка. Трудили сте се, али, да опростите на изразу, ипак нисте били свемогући (што је уосталом и мана свих ваших наследника).
Ваш последњи изданак, господин друг Слоба је дао свој немали допринос, али ето и њему дође крај, а ми претекли.
После господина друга и његове супруге, која је тврдоглаво остајала само другарица, иако је у своју партију окупила све саму господу шљамове, дођоше на јахање Србије даме и господа уз помоћ белосветских /нема довољно доброг или лошег израза за ту сорту/.
(Данас у доба владавине господина брата АВ, ти белосветски су наши пријатељи, његови посебно, иако их је раније, пре него што се конвертовао, називао свакако само не пријатељима.)
Јахање дама и господе демократске провeнијенције нас је, после господина друга и супруге му другарице, даље урнисало. Вредно су то радили, све што није било дотучено раније они су тукли: фирме дали будзашто, задуживали се итд. У том трандибалу је учествовао и свети Коштуница, племенити господин и брат. У његово доба је започела, тада још увек неуставна, распродаја јавног добра. Рокало се немилице, чак се и стандард мало попридигао, пале мрвице од распродаје и блаженом народу, као Самарићанима из Јеванђеља.
Харангу против опстанка и пристојног живота даље су наставили већ поменута господа и даме демократске провeнијенције у коалицији са некадашњим портпаролом господина друга Слобе, малим Ивицом. Радили су неуморно, све је прштало од прегнућа.
И омогућили долазак на власт или даље јахање високог господина брата, бившег радикала и само брата.
Ако ни тај, прегалачки настројен, господин брат, коме је цео Запад постао пријатељ, не успе да нас затуче и економски и социјално и културно, онда стварно нико није свемогућ, осим једног, на кога су сви заборавили, иако га , поготово неки, стално спомињу.
Тешко њима ако га стварно има, побркаће им све лончиће. 🙂