Успостављање функционалног система: ништа лакше и ништа теже
Успостављање функционалног система демократске меритократије, унутар којег ће се обновити и развити домаћа привреда, осигурати опстанак и пристојан живот држављана, односно грађана је појава за коју се основано може употребити парадоксалан израз: ништа лакше и ништа теже.
Зашто?
За успостављање таквог, функционалног, система није потребно ни много убеђивања, јер је разумљив и логичан, довољно је информисати о њему.
Нису потребне никакве посебне, а нарочито насилне акције, борбе, протести, пучеви итд.
Право на одлуку о успостављању таквог система има сваки пунолетан држављанин и може је исказати на референдуму, као најдемократскијем облику изражавања ставова бирача.
Мали је проблем: како организовати референдум?
Али и то се може постићи упорном манифестацијом воље бирача, мирним и честим окупљањем људи широм Србије, са само једним захтевом: ХОЋЕМО РЕФЕРЕНДУМ ЗА КОРЕКЦИЈУ СИСТЕМА!
Могу се у ту сврху, полазећи од тачака 108 и 203 актуелног Устава, тим захтевом засипати медији, званичне институције (актуелна Народна скупштина и Влада), као и стране амбасаде, нарочито амбасаде великих сила.
Тај процес се може одвијати и дописима и мејловима.
Уз, такорећи, минималан напор.
Важно је да се то ради константно, са истим и јасним циљем исказаним паролом:
ХОЋЕМО РЕФЕРЕНДУМ ЗА КОРЕКЦИЈУ СИСТЕМА!
После салве захтева, реакција неће изостати. И биће баш онаква какву пошиљаоци и емитенти захтева и очекују.
Ни свет, како Запад, тако ни Исток неће имати ништа против.
Дајемо и предлог за садржај тих порука.
Најједноставнија порука, која се може на све могуће начине емитовати:
ХОЋЕМО РЕФЕРЕНДУМ ЗА КОРЕКЦИЈУ СИСТЕМА!
Нешто сложенија порука:
ХОЋЕМО РЕФЕРЕНДУМ ЗА КОРЕКЦИЈУ СИСТЕМА!
Какву корекцију хоћемо, најприближније је саопштено на сајту: restruktura.org
И то је мање-више све.
Заиста: ништа лакше.
Али, да видимо и зашто је овако нешто, истовремено, и ништа теже.
Разлог за то је садржан у навикама и уобичајеној вољи.
Те две ствари већ годинама омогућавају настанак демагошких власти и опстанак актуелног, нефункционалног система.
Да бисмо илустровали о чему се ту ради, испричаћемо једну анегдоту:
Пре пар година, уочи избора за шефа државе, наш садашњи Генерални координатор активности је одржао трибину, на којој је изложио много тога што представља наше актуелне циљеве.
После трибине, приђе му један човек и каже:
„Све је то тако и треба тако да се ради, али да видимо само шта ће Тома (актуелни председник Републике) да уради!“
У преводу: воља тог грађанина и оноликих је била да „Тома ради“, без обзира на све његове претходне радње и без обзира што је поменути грађанин био упознат са нечим за шта је и сам закључио да је истина и да би тако и требало да се ради. 🙂
Став админа сајта dvogled.rs
samo da kažem da ne mislim da se sistem parlamentarne demokratije može nečim zameniti, treba doduše da se dopunjava raznim oblicima delovanja van formlanog sistema, slobodnim medijima, kvalittenom javnošću, sposobnim aparatom države, političkom kulturom itd.
Наш одговор:
Ако је тако, тако је.
Једино што ће „“систем парламентарне демократије“, који се, а нарочито у срединама каква је ова,очас извргне у ригидну партократију, увек чинити све што је неопходно да „придави“ слободу медија, да од јавности прави „гласачку машину“, да апарат државе пуни својим углавном неспособним кадровима, да ради у интересу оних који имају,и које је баш брига за државу и друштво, а како се све то одражава на политичку културу излишно је и причати.
И, наравно, наставиће се прича о потреби „деловања ван формалног система“…
Потпитање: Чему онда уопште служи (такав) формални систем?
Но, ако бирачка воља настави да га подржава, биће га у недоглед.