Oве цртице су плод антропопсихолошког промишљања уобичајених људских заблуда.Антропопсихологија је прва егзактна хуманистичка наука коју је почетком овог века основао Драган Атанацковић под почетним именом „егоистика“, које је промењено у „антропопсихологија“.Прва књига из те области је ОД ВИШКА ГЛАВА БОЛИ.

ЗАБЛУДА Д А СУ МУШКАРЦИ МАЊЕ ВЕРНИ ОД ЖЕНА

Око ове уобичајене заблуде су сагласна оба пола, и мушки и женски.
Међутим, ствари стоје баш обрнуто.
Мушкарци су „кад се заљубе“као коњи у амовима, гледају само у ЊУ.
А нико им не скреће поглед, ниједна жена, јер жене у принципу не спопадају мушкарце.
Жене и кад су заљубљене изложене су сталним „нападима“ мушкараца, њиховим жељама, удварањима. И неретко попусте, односно изађу у сусрет тим удварањима.
То је логично, ма колико да се не допада мушкарцима.
Мушка верност проистиче из њихове „емотивне неинтелигенције“ , а та неинтелигенција је резултата објективног стања тако да је све то код њих више нешто што је последица тог стања,  него што је њихов избор.
Иначе кад је заљубљени мушкарац спопаднут од неке жене, што се ређе догађа, он пре „попушта“ и упусти се у авантуру, правдајући се и пред собом и пред женом (партнерком) да то није учинио из љубави.

Као што један рече: „Шта сам могао, скинула се!“

&
ЗАБЛУДА ДА СУ ЖЕНЕ  ВИШЕ ЗА БРАК НЕГО МУШКАРЦИ

Ова врло распрострањена заблуда више годи мушкој сујети (важности) него што је тачна.

Када се мушкарцу допадне жена, он, додуше, у самом почетку има претежно, па и искључиво сексуалне мисли, али што допадање иде даље те мисли су све асексуалније и теже томе да се „предмет допадања вечно зароби“. А најбоље заробљавање је путем БРАКА.

Уосталом, мушкарац је (Жак Превер), а не жена написао ове стихове. „Идем на пијацу да купим ОКОВЕ за тебе, љубави моја.“

Жене су за брак као својеврсно уточиште и „сигурну луку“, а мушкарци су за брак као „затвор“ у коме би држали жену.

Звучи нелепо, али је тако.

&
ЗАБЛУДА О  РАЗЛОГУ ЗАЉУБЉИВАЊА

Оно што и ви. па и класични психолог подразумевате јесте да вам је заиста познат разлог ради којег се заљубљујете.

Могуће је да бисте обоје у хору тај разлог назвали жељом да имате поред себе вољену особу, да волите и све у том стилу.

Антропопсихологија, као егзактна наука, вам обома на то каже да причате све саме нетачне ствари.

Да заиста имате жељу да волите, љубав би била једино осећање које бисте имали у односу на ову или ону особу.

А познато је или би бар требало да буде познато да је љубав стање у којем нема мерења, патње због поступака особе којој емитујете љубав, нити њeне патње због ваших поступака. Или како записа апостол Павле: „Љубав је милокрвна, све прима, све верује, не тражи своје, не надима се…“
У процесу заљубљивања и током трајања заљубљености ви имате низ НЕЉУБАВНИХ осећања, осећања која не проистичу из наклоности: осећање сумње, страх од преваре, готово физички бол који прати те осећаје…
Из ког су извора  та осећања, из ЉУБАВИ? Не би се рекло. Та осећања се више тичу важности и могућег угрожавања важности, зар не?
Или ћете и даље говорити о љубави као суштини тих осећаја?

А, да поновимо,  познато је или би бар требало да буде познато да је љубав стање у којем нема мерења, патње због поступака особе којој емитујете љубав, нити њeне патње због ваших поступака. Или како записа апостол Павле: „Љубав је милокрвна, све прима, све верује, не тражи своје, не надима се…“

ЗАБЛУДА О БОГУ

Уобичајена заблуда о Богу је да је човеку могуће донети коначан суд о њему, било да суд гласи: Бог постоји, или: Бог не постоји.

Све што поуздано човек може рећи на тему Бога јесте: НЕМАМ ПОЈМА О ЊЕМУ, НИ ДА ЛИ ПОСТОЈИ, НИ ДА ЛИ НЕ ПОСТОЈИ, НИ ШТА ЧИНИ, НИТИ ШТА ХОЋЕ.

Обзиром на то апсолутно незнање о Богу, човек може само да верује у њега, али пошто му вера није јача страна – не може ни то.

Укратко, човек толико не зна о Богу да би најпоштеније било да „не помиње узалуд име његово“, односно да и не прича о њему. Али, наравно, човек ни то не може, јер не подноси незнање чак и кад је евидентно.

ЗАБЛУДА О ЉУБАВНОЈ ВЕЗИ

Уобичајена заблуда о љубавној вези је да је та веза ЉУБАВНА, да је настала због љубави и да траје са љубављу.

То иде дотле да с е злочини, који се десе за време трајања везе зову злочинима из љубави.

Тзв. љубавна веза је веза настала услед важности, а злочини који се десе настају услед угрожавања важности.

У основи та би веза требало да се зове ВАЖНОСНА веза, праћена осећајем наклоности, али не због наклоности, него због неког доприноса или претпостављеног доприноса важности. А злочини који се десе унутар трајања те везе да се зову злочинима из важности, односно због угрожене важности.

Тада би ствари биле јасније.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ