Уобичајена улога партија у класично демократском систему је да се надмећу за власт, и то како законодавну, тако и извршну.
А неретко се догађа да им припадну обе, па се тада може говорити о суштински једнопартијској или апсолутној власти.
Тренутно је то случај у Србији, где је сва власт (и законодавна и извршна) сабрана не само у једној партији (СНС), него и у једном човеку, који је на челу те партије, а тренутно је у улози премијера.
Пошто је то израз демократске воље већине, исказане на последњим изборима, на које додуше скоро половина није ни изашла, онда се, са формално демократског становишта, таквој ситуацији нема шта замерити. Парадоксално речено: све је у реду, осим што ништа не ваља.

Поред  уобичајене, постоји, бар теоретски, и нормална улога партија, односно политичких организација, па и појединаца.
Та нормална улога је надметање искључиво за извршну власт.
То ће се догађати у систему демократске меритократије, у којој законодавна власт припада Општој скупштини и Скупштини експерата и у којој Скупштина експерата врши контролу и има право да смени извршну власт, па и самог премијера.
У таквој ситуацији партије се не могу дочепати и законодавне власти, нити играти улогу која је одавно сажето исказана изразом: кадија те тужи, кадија ти суди.
Контролу партија, односно извршне власти не може вршити партијско тело, у шта је одавно претворен парламент, односно Народна скупштина.
То није очигледно само онима који неће да виде.

&

Сажето речено: уобичајена улога партија (политичких организација) је да макар само лажним обећањима приграбе и извршну и законодавну власт, у току које немају над собом никакву контролу, осим што је саме врше, а то је заправо немогуће („врана врани очи не вади“).
Нормална улога партија, каква ће бити у систему демократске меритократије, је да након пружених доказа о поседовању одговарајућег знања, а тај доказ износе пред Супштину експерата (Државни савет), учествују у изборном надметању за извршну власт.
Победници формирају власт, опет уз сагласност Скупштине експерата, постављају премијера и све  даље зависи од показане способности те  власти.
Ако је покаже, мандат ће јој трајати бар две, а можда и четири године, ако не мандат ће јој се, по налогу Скупштине експерата, завршити много раније. Основни показатељи успешности неке владе су сигуран оопстанак и пристојан живот држављана, односно грађана.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ