Уговор о легализацији Косова
Косово је „подигнуто“ мимо прописа, без „дозволе“, као неки нелегално подигнут објекат, каквих је у Србији много.
Сви покушаји да се постигну споразуми између Косова (не Косова и Метохије, територије на којој је настало Косово) и Србије углавном немају резултате, јер с е не решава главно- статус.
А статус се не решава, јер је Косово „подигнуто“ нелегално, једностраним проглашењем независности.
То се мора исправити.
Кад није на време, а није ни могло, може постфестум.
Како?
Својеврсним Уговором о уступању територије, којим ће се накнадно регулисати сва „спорна питања“ – политичка и економска, којим ће се признати грешке обе стране.
Србија да призна да је, у време владавине Слободана Милошевића, имала неадекватан однос према Косову, Косово да призна да је једностраним проглашењем независности прекршило норме доброг понашања и одвојило се без икаквог договора и поравнања и то у време кад је у Србији била демократска, немилошевићевска власт, а премијер Др Зоран Ђинђић.
Обе старне би за та своја понашања могле изнети извињења и изразити жалост што се догодио ратни сукоб у којем је страдало пуно људи из Србије и са Косова.
Гарант извршења тог Уговора би била ОУН и, са стране Косова, САД, а са стране Србије – Руска Федерација.
Тако би се ствари помериле са „мртве тачке“ и кренуле према решавању.
За такво решење је потребно променити не само овај режим, него и систем, увести систем демократске меритократије, у којем је разум на првом месту.