Тријумф француског Националног фронта или потрага бирача за јачом влашћу
Један баук кружи Европском Унијом – баук лепенизма.
На крилима париске трагедије у Француској је на регионалним изборима тријумфовао Национални фронт, чији је оснивач стари Жан Мари Ле Пен, а преузеле су га ћерка Марина и лепа , млада и дубоко конзервативна унука Марион Марешал Ле Пен.

Марион Марешал Ле Пен
У Европској Унији су основано забринути шта ће бити са Унијом, ако Ле Пенови узму и државну власт, па и функцију председника Републике.
Неки аналитичари то виде као крај Уније, сигурни да ће је, у наведеном случају, Француска напустити, а Британци, који су само једном ногом у њој, то већ намеравају.
Нас те бриге не море. У Европску Унију бисмо ишли само „опционално“, примарни циљ нам је обнова и развој запуштене домаће економије.
Што се нас тиче, то што се десило у Француској је потрага бирача за чвршћом или јачом влашћу.
Да ли су повукли добар потез у тој потрази, показаће време.
Ми баш и нисмо сигурни у то.
Једино је сигурно да Француској, и не само њој, треба паметнија и чвршћа власт.
Колико је таква власт заиста смештена у Националном Фронту, посебно је питање.
Наравно, не наше. Са тим ће се суочавати Французи.
Наша визија чврсте и паметне власти се тиче Државног савета- Скупштине експерата.
Ту визију ћемо, уз довољну сагласност народа, и остварити.
&
Узгред: просечан француски бирач, после свих тековина демократије и мултикултурализма, не би имао ништа нарочито против да нека десничарска влада, Ле Пенови, на пример, избаци све или скоро све муслимане из Француске.
То је сурова или проста истина.
Наравно, постоји још један услов: да тај исти бирач живи нешто боље него под досадашњим владама.
Историјски пример за то је својевремени успон Хитлера. И, наравно, у свему томе је важно да крупни капитал, као својевремено у Немачкој Тисен и други, у свему томе види свој интерес.
Толико о западној и другој класичној демократији.


