У Србији данас постоје три полуге друштвене моћи.
Прва и најјача, а не баш видљива је страни капитал, тачније колонизатори који се углавном нетачно представљају као страни инвеститори.
Овим колонизаторима, погрешно названим инвеститорима држава Србија, под влашћу претходних „жутих“ и садашњих напредњака на све начине излази у сусрет.
Навешћу само два примера: српски полиитчари су спремни и да жртвују Србију, њену природу и њен народ само да би „страни инвеститор“ Рио Тинто и још неки из Србије извукао литијум, руду чије вађење није препоручљиво у малој еколошки богатој Србији, а поготово кад се то вађење планира на плодном тлу.
Следећи пример се односи на правосуђе, које би помоћу предстојећег референдума 16.01. 2022. требало да припадне заправо страним компанијама, да се дословце отуђи од народа. Тај поступак правосудног самоубиства Србије се пропагира као „борба за независно судство“.

Следећа полуга моћи припада извршној власти Србије, конкретно А. Вучићу који глуми председника Србије, а заправо је компрадор под јаким утицајем страног капиатла, што је народу махом невидљиво.

Трећу полугу моћи представља народ, односно могао би да представља, али је народ, бар добрим делом запоседнут Вучићевом демагошко квазипатриотском политиком и често ради у корист своје штете.

Онај, они који би успели да отму народ Вучићу, односно његовој погубној политици био би, били би следећи владари Србије. То сасвим сигурно нису тзв. жути који су радили исто, а и наставили би да раде, јер нису нашли за сходно ни да упуте ЈАВНО извињење народу Србије, што су, док су владали, довели потенцијалног убицу Србије рудник Рио Тинто.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ