Једна истина гласи: Косово (Косово и Метохија) је покрајина у саставу Републике Србије са суштинском аутономијом, са широком аутономијом високог степена. Тако пише у Преамбули Устава Републике Србије. Подразумева се да ова истина највише одговара Србима.
Ово је Албанцима апсолутно неприхватљиво.
Друга истина гласи: Косово је независна држава отцепљена од Републике Србије.
Подразумева се да ово највише одговара Шћипетарима (Албанцима).
Ово решење је Србима апсолутно неприхватљиво.
Трећа истина гласи: Косово (и Метохија) је независна држава, држава са највишим степеном аутономије), која остаје у саставу Србије, односно нема право на отцепљење.
За примену овог решења не би требало мењати Устав, него само додати амандман, којим се високи степен аутономије претавра у највиши веома сличан независности, а све обавезе осим давања највишег степена аутономије Косову и останка Косова у Србији се сматрају дебровољним.
Ово компромисно решење је и Албанцима и Србима углавном неприхватљиво и делимично прихватљиво.
&
У првом случају положај Албанаца би био уређен према принципима ОУН, у друга два положај Срба би био уређен по приципима ОУН. У случају овог, Албанцима апсолутно неприхватљивог решења албански фактор би имао моћ на целој територији Србије, а Србија би прилично релатвизовала свој српски идентитет, као што је то урадила Северна Македонија, где је албански постао један од званичних језика.
У другом случају Срби губе сваки па и најмањи српски идентитет Косова (и Метохије) и апсолутно губе деосвоје територије, а ризикују и покушај албанске власти да утопе Косово у Албанији, без обзира што је то забрањено и Уставом засад недефинисаног Косова.
У терћем случају Србима изостаје власт над Косовом, осим учешћа Срба у власти таквог независног, али неодвојеног Косова, а Албанци немају право као потпуно независна држава да се припајају било којој држави, односно да излазе из састава Србије.
&
О чему се у Бриселу „воде преговори“? О техничким питањима, пошто је питање статуса незванично решено, тачније о ситуацији у којој је Косово независно и отцепљено од Србије и тражи се само да Србија то и званично призна као што њен председник ( а пре њега Дачић и Тадић) то конклудентно, самим учешћем у преговорима признаје.
Међутим, ма какве ујдурме и правничке зачкољице правили, како Албанци тако и њихови западни тутори, оно што је Србима апсолутно неприхватљиво остаће апсолутно неприхватљиво.
Инсистирање на томе и избегавање трећег компромисног решења довешће до званичног проглашења окупације Косова од стране следеће власти у Србији.
&

КОСОВО ОСТАЈЕ У СРБИЈИ, ОВАКО ИЛИ ОНАКО!

Косово мора остати у саставу Србије, макар било и независно.
Остаће у Србији и ако прогласимо окупацију.
Ко одлазак Косова из Србије потпише, нема га међу живима више!

KOSOVO REMAINS IN SERBIA, ONE WAY OR THE OTHER!
Kosovo must remain part of Serbia, even if it is independent.
It will remain in Serbia even if we declare occupation.
Whoever signs the departure of Kosovo from Serbia will be no longer alive!

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ