Ова врста религиозности, иначе владајућа кад су народи у питању, нема везе ни са изворним религијским учењима (Исуса, Буде, Мухамеда), нити са учењима која су успоставиле цркве и верске заједнице, учењима која такође немају везе, осим формалне, са помињаним изворним учењима.
Религиозни фундаменталисти настају на основу званичних (црквених) учења, иако заправо представљају посебан такорећи четврти облик религиозности, фундаменталистичку религиозност.
&
Трећу религију, обичајну религиозност, упражњавају сви народи света. Она као ни изворна религија, односно изворна учења, није узрок сукоба. Чак шта, припадници једне религије често узимају обичаје друге религије (хоџине записе, веровање у чудотворност светаца итд.).
Сукоби настају због званичне религије и посебно због фундаменталистичке религиозности.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ