Ако у земљи има највише пет посто оних са врхунским знањем из друштвено корисних области, они би, уз сагласност већине, требало да владају,  јер такви доносе корист и себи и већини.
Себи јер су, владајући,  у прилици да остварују своје знање и пројекте, већини  јер јој доносе сигуран опстанак и пристојан живот.
Већина има власт, јер она одлучује ко ће владати.
Кад то одлучи, посао јој је да прати рад оних за које је одлучила да владају: да ли  јој доносе сигуран опстанак и пристојан живот.
А то се врло брзо види.
Узгред, ако ико може већини донети оно што  јој већ деценијама  недостаје, то су тих  пет или више посто врхунских стручњака.
Свака друга прича је демагошка лаж.
У овој „причици“ дата је суштина демократске меритократије.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ