„Дојадише нам чудима…“
Књиге откровења

Шта ко ради, ми освајамо светска првенства у спорту и светска позадинства у економији и животном стандарду…
Оно прво делује као чудо, а кад се само мало размисли, чудо је, ако не и веће, и ово друго.

Ако је оно прво логична последица рационалног рада и рационално коришћене енергије, а све то удружено са непсорним талентом и способностима наших младих спортиста, ово друго, „освајање“ светских позадинстава у економији и стандарду је такође логична последица нерационалног рада, нерационалног коришћења енергије и све то удружено са такође неспорним неталентом, неспособношћу и некреативношћу домаћих политичких делатника, јаких на  преварама и демагошким обећањима, а никаквих кад је у питању постизање добрих резултата.

Да би се ситуација преокренула све је јасније да би требало наћи начин да се неспорни неталенти, демагози и некреативци, који пале масе и заставе, једном заувек искључе из надметања за власт.
То је могуће само корекцијом политичког система и уношењем у Устав става који каже: „Свако пунолетно лице има право да бира и да, ако поседује одговарајуће знање и способности, буде изабрано у органе власти“.
Јер не може неко ко не поседује знање и способност, а  то је свеукупна клика политичара који се као у суманутом валцеру врте на познатој политичкој сцени, да постиже добре резултате, као што нема шансе да они који поседују знање и способност не постижу добре резултате.

Резултати су једино мерило ваљаности свих, па и политичких делатника.
По том мерилу, а сва друга су апсурдна и демагошка, сви који су досад бивали на власти не би више никад требало да се појаве ни у надметању за њу, а  камоли на њој.
Оно мало њих што нису стигли да уграбе, бар републичку власт, би можда и могло да се такмичи за њу уз услов да им кандидатуру одобри Државни савет, састављен од еминентних стручњака из разних друштвено корисних области.
То јесте диктатура, али диктатура знања и способности над „слободом од памети“ помоћу које су настајале све досадашње власти.
Да то ипак не би била политичка диктатура, са таквим системом би требало да се сагласи већина пунолетних држављана, а то је могуће обавити помоћу референдума, као најдемократскијег начина изражавања става или воље грађана.
Кад огромна већина буде за одржавање таквог референдума, и то у име самог опстанка, он ће бити одржан па чак ако против његовог одржавања буду и актуелна скупштина и актуелна влада на челу са актуелним премијером.
Народ је „старији“ од свих, па и уобичајених демократских процедура и правила, а нарочито када се бори за свој опстанак и то не помоћу страних кредита и донација, као што још увек чине Грци, него помоћу окретања обнови и развоју домаће запуштене и скоро уништене економије.
У тој борби успех гарантује само долазак поседника знања и способности у позицију власти, а систем у којем је то могуће се зове демократска меритократија, за који се тренутно залаже само „Асоцијација Реструктура“ као скуп организација и појединаца који су за успостављање таквог система.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ