Иако се преко осамдесет посто њених држављана у анкетама изjашњава да не признаје независно Косово, а то тврди и њен представник на Бриселским преговорима,  њен демократски изабран председник Александар Вучић Република  Србија је  самим учешћем на Бриселским  преговорима конклудентно признала постојање независног отцепљеног Косова.
Ово конклудентно признање, правно гледано, има снагу  као и било које друго легално признање, јер Србија на њега није натерана силом, него је добровољно и са знањем и прећутном сагласношћу  своје демократски изабране Скупштине учествовала на Бриселским преговорима.
Према свом досад важећем Уставу Република Србија је самим учешћем на преговорима са ентитетом који не признаје по Уставу кршила Устав, чије важење Реублици Србији и сада представља препреку за легализовање наведеног конклудентног признања.
Да би то признање добило легалитет потребно је мењати Устав Републике Србије и унети у њега могућност да Република Србија уз сагласност већине својих грађана или на неки други леаглан начин мможе да призна независно Косово, а да без те сагласности, односно без неког другог легалног начина независно Косово не може да се призна. Оваква допуна би омогућила Републици Србији да легално призна независно Косово, што је (засад нелегално) већ учинила.
Од предстојећих избора се очекује да се формира Скупштина, у којој би већину чинили он који би били за промену Устава, а поготово што би добар део њих мислио да том променом штити Србију од признања које је већ учинила, јер то, да је већ признала, врло мали број њих увиђа.
&
Косово је признато као независно, евентуално се може потегнути питање карактера те независности. Ми предлажемо независност у саставу Србије са статусом Срба решеним на принципима ОУН, такву независност  ћемо спремно признати, јер није ни у потпуној супротности са Преамбулом Устава Републике Србије.
Свака друга независност, што се нас тиче, не долази у обзир, па таман да је цео свет призна.

Драган Атанацковић Теодор

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ