Ма колико да је званично  одвојена од извршне, судска власт јој је у класично демократским системима, а поготово у новопеченим, посткомунистичким, заправо незванично, али фактички потчињена.
У систему демократске меритократије све ће власти, и скупштинска (законодавна) и извршна и судска бити заиста одвојене.
Сад су те власти као спојени судови, другим речима, ради се о једној, партијској власти, односно власти оних који добију изборе, а при томе је могуће да половина бирачког тела уопште не изађе на те изборе.
&
Демократска меритократија доноси следећи распоред власти: скупштинску држе народ  (Општа скупштина, Локална већа , Скупштина Локалних већа) и експерти,(Скупшина експерата), извршна припада партији (коалицији) која победи на изборима, а судка законима (са којима је сагласна већина народа) и судијама, професионалним правницима који се бирају унутар судијског тела, односно од укупног броја судија по принципу заслуга.
Контролу  судске власти врши народ преко  побројаних тела, експерти, али и медији својим објективним информисањем. Смену неадекватних судија могу да затраже сви побројани, а она се врши након увида у доказе који се подносе уз захтев за смену.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ