Зашто се просечан држављанин Србије, и поред реално лошег стања у земљи, које сваким даном бива све горе и горе, све више плаши било каквих промена, а нарочито оних „великих“, које се тичу саме државе?

Тиме не само да је угрозио опстанак државе, него и свој биолошки опстанак.

Како га у његовом интересу заинтересовати да пристане на неопходне промене?

Да би боље разумели целу ситуацију, она се може упоредити са ситуацијом у којој се налазе путници и посада на броду који тоне.

Зашто је и зар је у броду који тоне једино паметно не правити велике и нагле покрете? Да ли се тиме може спасти брод од тоњења или га само успорити? Да се разумемо, има логике у томе да се успори тоњење, али само у служби добијања времена за изналажење узрока, који су довели до ове ситуације, а онда и за санацију брода.

На овом нашем „броду“ (а што се никада не дешава на правом броду, нити је логично) сами путници су између себе бирали посаду, што није ни по јада.

Цео јад се састоји у томе што већина путника, будући да сами не поседује ни стручност ни знање за тако нешто, није при избору применила критеријуме, који би реално могли да у потребној мери гарантују успешно вођење и одржавање брода, као што су на пример: стручна оспособљеност, позитивно искуство и лични интегритет.

Логично је онда да је изабрана посада својим што чињењем, што нечињењем, и довела до трагичне ситуацију у којој смо.

Који је онда, ма колико нелогичан, разлог, због којег су сви пристали на ову опасну игру бирања управљача (јер шта је него чак врло опасна игра када радиш оно што не знаш)? И зашто им се она толико свиђа?

Одговор је прост: У тој игри (тако пријемчивој за данашњег уобичајеног човека) сви су једни другима, а онда и сами себи, врло важни. Па зар они нису ти који одлучују ко ће да буде капетан и ко члан посаде! Зар их то не ставља и изнад њих!

Ово је разлог и зашто је изабраном капетану и посади врло лако да свакаквим лажним обећањима и смутњама опстану на својим позицијама, упркос томе што је очигледно да брод тоне, па и у ситуацији када не предузимају ништа што ће реално поправити стање.

Решење, које је и излаз и тренутне ситуације у земљи Србији, али и гарант будућег развоја, јесте оно што ми из „Реструктуре“ нудимо, а о чему се можете информисати на нашем сајту.

На нама, али и на свима, који желе учествовати у опоравку Србије, је да информишемо све држављане Србије не би ли их заинтересовали да помогну да се земљи и свима нама врати част и достојанство!

Зоран Грозданић

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ