СТАТУС ИЗУЗЕЋА
1999. кад је Србију, под окриљем ОУН, напало много НАТО земаља на челу са САД и то због непостојеће хуманитарне катастрофе и измишљеног догађаја у Рачку у одбрану Србије није стала готово ниједна држава, нити је било озбиљнијих демонстрација против те НАТО и светске антисрпске акције, односно ратног злочина и по узроку настанка (лажна хуманитана катастрофа) и по коришћењу касетних и бомби са осиромашеним уранијумом.
2023. кад је Израел брутално напао Палестину због Хамаса који је побио 1400 Израелаца углавном жена и деце многе су државе стале у одбрану Палестине и одржане су многе демонстрације против „прекорачења силе“ од стране Израела.
И ако су.
&
Ово поређење указује само на чињеницу да се у случају Србије тада свет показао као недостојан и невредан пажње, а камоли савезништва са било којим његовим делом, било којом источном или западном силом.
Однос према нама Србнма и то не само тада него и у претходна два светска рата нам даје за право да тражимо не само статус неутралности, него и статус изузећа из свих будућих светских сукоба.
Наше ће бити да сачекамо исход тих сукоба и владамо се према правилима победника, без „филства“ према ма којој сукобљеној страни.
Садашња поплава русофилства и западофилства показује да Срби још нису у потпуности упознали себе и свет у којем живе.
Ми ћемо им у томе помоћи.
&
Све ово не значи забрану или немогућност индивидуалних или групних пријатељских контаката са припадницима било које нације, али значи потпуну опрезност и неступање у савез са различитим државама, а нарочито са светским силама, а још мање значи супротстављање тим силама.