Моћ поседницима извршне власти даје чињеница да припадају партији, која обично држи и скупштинску власт, а тиме су  поседници извршне власти обезбеђени од критике и контроле друштва.

Зато би партијама требало  одузети право да учествују у изборима за скупштинску власт.
Партије, политичке организације, би требало да учествују искључиво на изборима за извршну власт, за извршну функцију.
Да буду упослене као намештеници народа и Скупштине експерата (Државног савета).
Извршна власт је подложна контроли само када њени поседници нису истовремено и поседници скупштинске власти.

Само тако не може настати партократија, која је у крајњем исходу увек лоша и када започне релативно добро.
То је неумитан закон партократије.

&

Примера ради, СНС је добила гласове четвртине од укупног броја бирача, односно половине од изашлих, и на основу тога има извршну и скупштинску власт, којој нико ништа не може,  јер је  „демократски изабрана“.
Од стране Скупштине, односно већине оних који је чине и који у њој одлучују, Влада СНС и премијер,  који је на челу те партије, нису добили ни реч критике, што је логично.
Све остале критике су или једва чујне или „прегласане“ и одбачене као неосноване.
Шта је то него очигледан пример „демократске диктатуре“, односно партократије?
А поготово што је рад извршне власти далеко од доброг.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ