Српско-хрватски или хрватско-српски неспоразум
У темеље прве, а онда и друге Југославије уграђени су елементи разградње те исте Југославије и само се чекало време, када ће се ти елементи успешно активирати.
Суштина тих елемената разградње је садржана у српско-хрватском, односно хрватско-српском неспоразуму.
&
Основна или преовлађујућа тежња хрватске елите, па и доброг дела народа Хрватске била је формирање самосталне или независне државе Хрватске. Управо зато у почетку (1918. године) и нису хтели да са Србима праве заједничку државу, а касније су пристали, јер им је било потребно због аспирација Италије према Далмацији и Истри. Ушли су у „брак“ са Србијом из интереса, да одбране, односно сачувају своју територију. Одлука можда нелепа, али рационална. Када су касније, најпре у Другом рату, као нацистичко-усташка НДХ (Независна Држава Хрватска), а онда и деведесетих година прошлог века излазили из тог „брака“, односно из Југославије они нису чинили издају, јер у Југославију никад нису ни хтели, нити су веровалиу њу, него су чинили оно што су „одувек“ и хтели, а то је да имају своју државу. У принципу им се на томе не може замерити, замерке се тичу злочина које су направили Србима за време постојања НДХ. Па и за време војне акције под именом „Олуја“.
Управо су нас ти злочини учинили „вечитим непријатељима“, а поготово док траје прећутно одобравање НДХ-поступака и одсуство денацификације /деусташизације/ у Хрватској.
&
Наша српска грешка је била у томе што је преовлађујући став српске елите, али не и народа, био формирање заједничке државе са Хрватима и занемаривање тежњи већине Хрвата да имају своју државу и, посебно, занемаривање злочина који су у Првом рату почињени према српским цивилима, а које су спроводиле аустро-угарске трупе састављене углавном од Хрвата. А нарочито занемаривање злочина почињених према Србима, Јеврејима и Ромима за време постојања усташке НДХ.
Своју грешку, односно грешку српских политичких елита смо прескупо платили. Свако даље инсистирање на Југославији, па и Малом Шенгену говори да нисмо свесни своје почињене грешке и уводи нас у могућа нова страдања.