Раскол је основна карактеристика односа српског народа и његових досадашњих елита. И тај раскол и даље траје.
У време Првог светског рата Србијом је владала несрпска, пројугословенска елита, како у политици, тако и у култури. Превласт ове елите је донела нереализам у политичком понашању, сатирање дотад суверене државе (Краљевине) Србије, утапање у вишеструко сумњиву и неодрживу заједницу, Југославију, за чије постојање се бринуо само српски народ, односно његова елита.
Тај тренд српске бриге за опстанак Југославије, коју нису чинили само Срби, се наставио не само у току Другог рата, него и после њега.
Чак шта у овом периоду Срби су не само напустили своју државност, као после Првог рата, него су напуштали и своју националност, велики број Срба се под утицајем своје несрпске, пројугословенске елите претворио у Југословене, укратко: изјашњавали су се као Југословени.
И југоносталгија је највише присутна међу Србима.
&
Други део несрпске елите унутар српског народа чине псеудопатриоти. Тај псеудоптариотизам је зачет осамдесетих година прошлог века под диригентском палицом непоправљивог Југословена Слободана Милошевића, чијем је псеудосрпству, односно макијавелистичком коришћењу „српског национализма“ насео и велики број Срба како у Србији и Југославији, тако и у дијаспори.
Актуелни псеудопатриота је „демократски диктатор“, а заправо компрадор Александар Вучић, који распродаје Србе и Србију уз пратећи патриотски позрав: Живела Србија!
Он је дошао после власти Демократске стрaнке, која је била део несрпске проевропске, тачније еврофанатичне елите и која је започела оно што је псеудопатриота Вучић наставио: колонизацију, односно распродају Срба и Србије.
&
Растанак са описаним елитама је питање здравља и опстанка српског народа. Он ће се догодити тек када настане елита, која ће одустати и од пројугословенских, еврофанатичних и од псеудопатриотских циљева и реторике.
Тек тада ће нестати раскол између српског народа и његове елите.
И српски народ ће коначно имати елиту која му одговара, а не елиту састављену од псеудопатриотских компрадора и политички неосвешћених људи као што су били југо и еврофанатици.
Ми, из Асоцијације Реструктура, нисмо антиевропски настројени, али ни еврофанатици, односно следбеници проевропске варијанте, која је усмерена и против сопствене нације.
&
Уосталом, ми нисмо ни фанатични антијугословени, Југославија бар у једном смислу није била тотална бесмислица, али само под условом да није настала и опстајала на штету једне, наше нације, додуше ни на штету било које друге, али пре свега нас, што је логично, занима наша, српска нација.
Jугославија је за Србију била штетна јер је прогутала њену сувереност, до које је дошла вековном борбом, а за Хрватску, јер је одложила настајање независне државе Хрватске, чему су Хрвати тежили вековима. И тако редом, од нације до нације, све су биле незадовољне Југославијом.
За Србе би евентуално била корисна, јер би сви (Срби) били у једној држави, али то је, поготово за друге, био премали мотив.
А вишенационална држава се не прави да би се остварио интерес само једне нације. Да је Хрвата и Словенаца у значајнијем броју било широм Југославије, могуће да се та држава не би распала, али то спада у шта би-кад би теорије.
У стварности је само Срба било широм те назови државе и могло се претпоставити шта ће с њом бити и то још 1918. године.
Тзв. уједињење је хтела само тадашња владајућа српска елита, на челу са краљем Алкесандром Ујединитељем, све остале елите и народи, укључујући и српски, су били против.
У то време народ нико ништа није питао, а важило је само оно што тврди владајућа српска елита, која се рачунала као победник из Првог рата. Колико је то важило показали су догађаји из Другог рата, када је створена Независна држава Хрватска, која је починила ужасне злочине над Србима, Јеврејима и Ромима.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ