Српска елита и српски народ
Тешко је наћи народ који се толико разилази са својом политичком и културном елитом и наћи елиту која с е толико разилази са својим народом, као што је то случај српске елите и српског народа.После Првог рата српска елита у огромној већини је била за заједничку државу са народом са којим се „гледала преко нишана“, чија је војска 1914. починила злочине над српским цивилима у Западној Србији, у Мачви – са Хрватима.
Српски народ није био за то, али ко га је питао, јер његова елита је навикла да га посматра као „потрошну робу“. Још од Косовске битке, па и раније.
У то време, па још и пре Првог рата, Скерлић, чувени српски књижевни критичар, је чак био за укидање српске ћирилице и за увођење латинице, која се данас сматра хрватским националним, а српским уобичајеним писмом, пошто је фонетска ћирилица ипак постала званично српско писмо.
Иначе, ни већина хрватског народа није била за уједињење са Србијом, а против тога је била и хрватска елита, чиме је показала какву-такву усаглашеност са својим народом.Српска елита се ни на то није обазирала и направила је „заједничку државу“ Југославију, коју су Хрвати доживљавали као „тамницу“, а Срби као својевсрни вишак и оптерећење.Сузбијање хрватских „сепаратних“ тежњи, измештањем тих сепаратних циљева из легалног у илегални оквир, српска политичка елита, на челу са краљем Александром Карађорђевићем, је изазавала појаву усташког покрета, који је у Другом рату извршио стравичан геноцид над Србима.
За тај геноцид су хрватске усташе криве као извршиоци, а српска политичка елита као узрочник.
Србија се 1918. године вољом своје елите као дотад суверена држава „истопила“ у неодрживој Југославији, која је два пута пуцала, а други пут дефнитивно деведесетих година прошлог века и коју је опет српска политичка елита, Милошевић и компанија, покушала да очува као „заједницу“ Србије и Црне Горе.
То је била политичка одлука „српског националисте“ Милошевића, који је српски национализам само макијавелистички користио за своје, морам рећи, не ни комунистичке, него комуњарске циљеве, односно за циљеве своје диктаторске владавине.
Тај српски национализам, односно патриотизам користи и Александар Вучић за одржавање своје диктатуре док продаје Србе и Србију..