Србија је последњи пут била држава 1918. године и, као држава, из Првог рата изашла као победник, заједно са Енглеском, Француском, САД и другим учесницима у том рату.

Отада јој се, вољом тадашње политичке и не само политичке елите, без обзира чиме је та елита све била инспирисана, губи сваки државни траг.
Најпре у краљевини, а онда у социјалистичкој, титовској Југославији.
И још увек га није пронашла.
Нити га озбиљно тражи.

Данашња Србија је самостална више вољом оних који су се одвојили од ње и заједничке државе Југославије, него својом вољом.
Данашња Србија је провизоријум, партијска скаламерија већ 25 година.
Земља без стабилне власти, без стабилних институција, без стабилне економије.

Није пробуђена, него је у мамурлуку после силних, пијаних и ничему служећих пројугословенских, социјалистичких, нереално националистичких заноса.

Србија је скоро сто година у коми

Могла би се назвати и пропалом земљом, још од 1918., кад је започела реализација њеног политичког, пројугословенског  заноса под династијом Карађорђевић.
Тај занос је настављен и после Другог рата, само преодевен из краљевског у комунистичко рухо.
Ближи се стота година како Србија не постоји стварно, него у измаглицама, сновима и фантазмагоријама.
Ако се пробуди икад, па макар и на стогодишњицу свог сневања, има шансе да коначно постане држава.
У супротном, умреће у партизанско-четничком, псеудодемократском, нејасно националистичком сну, после сто година коме у коју је запала још 1918. године.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ