Скривени државни удар
Када у једној земљи не важи Устав, па ни добар део закона, (иако нису званично суспендовани) , онда је у тој земљи извршен, додуше скривени, државни удар.
То је ситуација Србије, нарочито од последњих, ванредних избора.
Тај скривени, али снажан, државни удар је омогућио једном човеку да буде самосталан у одлучивању; самосталан, бар кад је у питању домаће јавно и свако друго мнење.
Једино на шта се „штреца“, јесте „мнење“ оних који су га поставили да буде скривени диктатор.
И то је разумљиво.
А када тај скривени, али врло делотворан, државни удар не наиђе ни на какав значајнији отпор у држави, у којој је изведен, логично је помислити да ће трајати у недоглед.
Једина слабост овог државног удара садржана је у све лошијој економској, а самим тим, и у све горој социјалној ситуацији.
Ту су већ од слабе помоћи и похвале које има од ММФ-а, и, уопште, од Запада.
Систем /скривени државни удар/, који нема опозицију, могао би пасти на ономе на чему је пао и комунизам и Милошевић и поредак који су направили ДС и њена коалиција (која је сад „прелетела“ код нових властодржаца).
То нешто није недостатак демократије, него нешто много „прозаичније“: недостатак хлеба, односно сигурног опстанка и пристојног живота већине.
Можда ће и падање овог, актуелног система бити потпомогнуто и споља.
Ако они „споља“ у томе виде свој интерес и ако овде пронађу одговарајуће саиграче.
Тада ће доћи на видело све неподопштине актуелног система, а они „споља“ ће се и згражавати над њима, као да се први пут срећу са тиме.
Тако то иде , што би рекао песник, „у овом свету где се већ све зна“.