Сами себе заплићемо…
„Британска резолуција о Сребреници је расистичка јер не поштује све жртве без разлике.“ ( http://www.novosti.rs) … каже Фајгељ. И многи други.
Шта замерити Енглезима, Америма, Французима? То што не воде рачуна о нашим жртвама?
Па зашто би?
Ни ми не водимо рачуна о својим жртвама. И тако већ 100 година, минимум… Шта је са жртвама Првог рата? Шта је политичка и интелектуална елита на челу са Карађорђевићима урадила?
Ништа?
Е да је ништа, направили су Државу са онима који су клали, силовали, черечили. Отворили су Пандорину кутију за сва даља страдања. И још су се добро потрудили да сами заташкају своје жртве, зарад чега?
Шта се у Србији урадило са жртвама из другог свeтског рата?
Ништа?
Не, није ништа. Урадило се нешто. Направљена је нова Држава са онима који су правили Јасеновац, Нову Градишку, и српским живљем пунили јаме у Јадовну, Пребиловцима, итд.
Шта су Срби урадили поводом жртава из задњих ратова?
Ништа?
И опет није ништа, многи се данас у Србији са носталгијом присећају заједничке Државе са прегаоцима из Јасеновца, Градишке, Јадовна… Државе чији су темељи, од њеног настајања 1918. год., па опет у другом рату заливани српском крвљу.
И, шта би ви, господо, хтели?
Да вас Енглез поштује? Да поштује ваше жртве? Не, неће.
И зашто би?
Или можда мислите, како више није ни битно бавити се тиме?
Није IN?
О, да, јако је битно. Увек ће бити битно бити достојанствен, имати интегритет.
А како ћемо га имати, кад већ читав век упадамо из једног лудила у друго?
Зато, не би било лоше направити мало реда, за почетак, кад се већ позива на одговорност а поводом српских жртава.
Најодговорнији су, ипак, из наших редова.