Он неће политику, не занима га.

Њега занима бизнис и то је све.

Ако постане мало успешнији, доћи ће му на врата или криминалци или владајући политичари.

Тада не може да га не занима.

Плаћа рекет криминалцима или рекет политичарима.

Не види шта би га могло спасити из те ситуације, осим да осиромаши, али већ је касно, ушао је у систем рекета и излaска нема.
Дакле, запиње још више, а рекет се повећава.
Једино да помогне неком другом да дође на власт, неком ко ће га (их) штитити од рекета?
&
Али не, зна он (они) да је то узалуд, јер ће по њему (њима) и нови наставити са рекетирањем, можда још жешћим. Тако је било и за последње промене власти, што не би и опет?
На крају ће можда бити и оптужен, што није помагао (званично не због тога).
А до промене увек дође, хтео он (они) то или не.
А поготово кад мора да дође, кад се по старом НЕ МОЖЕ.
&
Просечан успешан бизнисмен у Србији је мудар или глуп?
Или ниједно ни друго.
Само изложен лоповлуцима криминалаца и политичара, а можда их (лоповлуке) и сам прави.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ