Република Косово је самопроглашена, а признале су је водеће западне земље, на челу са САД плус остали.
И ми признајемо да се све то догодило.
Настала је та политичка творевина Република Косово.
Око тога спора нема.
&
Али та политичка творевина Република Косово није настала ни у Америци, ни у Немачкој итд., него на територији Републике Србије која носи име Косово и Метохија.
И шта сад?
Највише што можемо то је да признамо да та творевина постоји, али не и да је признамо као независну државу.
Можда бисмо и признали да није настала на нашој територији, коју нисмо ни поклонили, ни продали, ни у рату изгубили.
И да косовски Албанци (Шћиптари) нису  починила толико злочина над нашим народом.Овако – не. Док је Србије и њене какве-такве здраве памети.
&
Преговори са поменутом творевином могу се и морају се одвијати због чињенице да је настала на територији Србије, на којој има и народа и културно-историјског блага и имовине Србије.
У те преговоре би требало умешати и једну силу која признаје независност Републике Косово и једну која не признаје.
&
Шта је наш, српски циљ тих преговора?
Да се постигне што бољи положај за Србе , који живе у самопроглашеној Републици Косово, да се сачува културно-историјско благо, а пре свега манастири СПЦ и да се , колико је могуће, сачува српска имовина, односно предузећа, која су остала у самопроглашеној Републици Косово.
Тај циљ, односно циљеве ћемо постизати ослањајући се на велике силе, односно Савет безбедности и Европску Унију, унутар које нису све државе признале Републику Косово као независну државу.
Шта је циљ косовских Албанаца (Шћиптара)?
Ако је признавање самопроглашене Републике Косово као независне државе, онда можемо само једно рећи: НЕ.
То не можемо, а и нећемо.
Врхунац што можемо јесте да ту политичку творевину називамо Самопроглашена Република Косово или ентитет Република Косово и да са њим успостваљамо односе преко САД или неке друге земље која их је признала као независну државу. И толико о томе.
Нормализација – да, признавање независне државе – не.
&
Ми немамо ништа против тога што косовски Албанци (Шћиптари), односно њихови политички представници имају циљ који имају,
чак шта разумемо их, што не значи и да их подржавамо.
Да ли је могуће да они наш циљ не разумеју? Наравно да није.
&
И на крају да кажемо и ово:
Признајемо да је на Косову и Метохији, уз помоћ западних сила, настала политичка творевина Република Косово и настојаћемо да са том творевином постигнемо нормализацију у односима.Тој творевини нудимо апсолутну аутономност, ако референдум потврди да већина њених становника то хоће, односно да хоће самосталност у односу на Србију. Та апсолутна аутономност је по много чему слична положају независне државе, једино што је ми не сматрамо независном државом. Сва питања везана за положај Срба и њихове културне баштине претходно морају бити повољно решена. Политички систем у аутономној Републици Косово, коју сматрамо неком врстом државе, али не независне и потпуно одвојене од Србије, не мора бити идентичан политичком систему какав ће бити у Србији, а направићемо и споразум о међусобном ненападању и миру, као и о економској сарадњи.
Иако нећемо потпуно одвојити ту творевину од себе, у споразуму морамо истаћи да дугове које та творевина направи не признајемо као своје.
Гаранти овог Споразума о миру и сарадњи морају бити Европска Унија и бар две велике силе, једна која признаје Републику Косово као независну државу и друга која подржава став Србије о том питању, чија је суштина признавање постојања и апсолутне аутономности, али непризнавање независности Републике Косово.
То би могла бити суштина  политичког компромиса између Срба и Албанаца (Шћипетара).
Иначе, ако се неки боје назива Република, односно признавања тог назива, назива Аутономна Република Косово, подсећамо само да се и Република Српска зове Република, а није држава, него ентитет унутар државе Босне и Херцеговине.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ