У демократији је званично народ суверен.
Да то није тако нарочито је видљиво у демократијама, које су настале у бившим комунистичким земљама.
Додуше, видљиво је и у другим земљама, па чак и у развијеним демократијама.

У систему демократске меритократије постоје два суверена, примарни (народ, Општа скупштина) и секундарни (експерти, Скупштина експерата).
Народни циљ, испуњење демоекономског императива, пристојан живот, је примаран.
Само испуњавајући тај циљ Скупштина експерата има загарантовано право на власт.
Наравно, то право јој даје и врхунско знање њених чланова, али тек остварењем народног циља то право постаје  неоспорно.
Сви остали учесници у реализацији основног циља имају извршну улогу и пратећу плату,, односно награду.
Ти извршитељи („извршна власт“) се, по меритократској процедури, бирају на изборима, а мандат им траје у зависности од доброг вршења свог посла.
Извршну власт може сменити Скупштина експерата, али, уз њену сагласност, смену може извршити и демократско тело, Скупштина Локалних већа.

&

Уствари  у демократској меритократији постоји више демократских, него меритократских институција.
Од две меритокартске, само једна има власт, Скупштина експерата. Они који чине извршну власт, немају власт, него су службеници народа и експерата, Скупштине експерата.
А демократске институције, Општа скупштина, има примарну власт, док Скупштина Локалних већа има „терцијалну“ власт и право да смењује владе, а Генерална Скупштина Локалних већа има право и д а покрене референдум.

Главни координатор активности АСОЦИЈАЦИЈЕ СРБИЈА – АС ПОКРЕТА

Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, аутор књиге ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА – АЛТЕРНАТИВА ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ